tomchikanali | Unsorted

Telegram-канал tomchikanali - TOMCHI

14611

TOMCHI - Сув тежашда ёрдамчи. Савол ва таклифлар бўйича мутахассислар билан алоқа: @tomchiguruhi “TOMCHI” мобил иловасини ўрнатиб олиш: https://nwrmp.uz/link.html

Subscribe to a channel

TOMCHI

Такрорий экинларни экиш 🌱

Тупроқ унумдорлигини сақлаш ва ошириш учун ғўза-ғалла қисқа навбатли алмашлаб экиш тизимларига тупроқда кўп миқдорда органик қолдиқлар қолдирадиган ҳамда унумдорлигини тиклайдиган такрорий экинларни экиш мақсадга мувофиқдир.

Кузги буғдой анғизига экиладиган бу экинлар ўтмишдош экин сифатидаги ғўза ва кузги буғдойга мос, чорва учун тўйимли ем-хашак бўла оладиган дон, дуккакли дон, мойли ва ем-хашак экинлари бўлиши мумкин.

Қисқа навбатли алмашлаб экиш тизимларида такрорий экинлар экилиши бир мавсумнинг ўзида бир гектар майдонда 5-6 тонна миқдорда органик қолдиқлар тўплайди.

Бу эса тупроқдаги чиринди миқдорининг 80-85 кг/га, азотнинг 55-60 кг/га, фосфорнинг 15-20 кг/га, калийнинг 55-60 кг/га ошириб, келгуси мавсумда йиллик азотли ўғитлар миқдорини 25-30 фоизга, калийни 45-50 фоизга камайтириш имконини беради.

Ғўза-ғалла қисқа навбатли алмашлаб экиш тизимларида кузги буғдой дон ҳосилдорлиги 15-20 фоизга, ғўза ҳосилдорлиги 10-15 фоизга ошади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

💙Ekin dalalaridan 2025 yilning 25 iyunida bug‘langan namlikning miqdorlari

💧Hurmatli Tomchi kanali muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalar sutkalik ma’lumotlarining tahlillarini ko‘rsatishicha, 2025 yilning 25 iyunida tuproq namligining bug‘lanishi maktabning:

📊Surxondaryo (Termiz tumani – 118 m3/ga) viloyatidagi uchastkasida juda yuqori,
Navoiy (Karmana tumani – 93 m3/ga), Buxoro (Buxoro shahri – 89 m3/ga), Jizzax (Paxtakor tumani – 84 m3/ga) va Qashqadaryo (Qarshi tumani – 84 m3/ga) viloyatlaridagi
uchastkalarida nisbatan yuqori,

📊Samarqand (Oqdaryo tumani – 74 m3/ga), Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 73 m3/ga), Sirdaryo (Guliston tumani – 72 m3/ga) viloyatlari, Qoraqalpog‘iston Respublikasi (Nukus tumani – 69 m3/ga), Xorazm (Urganch tumani – 66 m3/ga), Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 66 m3/ga) va Andijon (Andijon tumani – 65 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

📊Farg‘ona (Quva tumani – 61 m3/ga) viloyatidagi uchastkasida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar o‘z dalalaridagi ekinlarni sug‘orishni ko‘rsatilgan ma’lumotlar asosida amalga oshirsalar maqsadga muvofiq bo‘ladi.

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

Мойлисув - Андижон вилояти ҳудудидаги муҳим дарёлардан бири

🩵ойлисув Сирдарёнинг йирик ирмоғи бўлган Қорадарёнинг Андижон вилояти ҳудудидаги ирмоқларидан бири.

🩵арёнинг суви таркибида нефть бўлганлиги учун уни Мойлисув деб аталган.

🩵ойлисув Қирғизистон ҳудудида, Фарғона тоғ тизмаси таркибидаги Бойбошота тоғининг шимолий-ғарбий ён бағридаги Қутмонкўлдан (4000 м) Керей номи билан бошланади.

🩵оғлар орасида Керейга Сарасувсой, Мусту, Самандиқ, Сарибия, Асиваз сойлари қўшилиб Мойлисувни ҳосил қиладилар.

🩵ойлисувнинг узунлиги 87 км, энг узун ирмоғи билан қўшиб ҳисобланданда эса умумий узунлиги 107 км2ни ташкил қилади. Дарё ҳавзасининг майдони эса қарийб 748 км2 га тенг.

🩵ойлисув юқори оқимида Кўприкбоши қишлоғигача чуқур доирасимон водийда, Избоскан қишлоғигача эса адирлар (баландлиги 1000—1500 м) орасидан оқади.

🩵ойлисув асосан қор-музлик, ёмғир ва булоқлар сувларидан тўйинади.

🩵арё ҳавзасининг тоғ қисмида 4000 метрдан ортиқроқ баландликда умумий майдони 3,2 км2 бўлган 4 та абадий музликлар мавжуд.

🩵ойлисувнинг кўп йиллик ўртача сув сарфи 9,7 м3/с га тенг. Дарё сув оқимининг энг катта сарфи (108 м³/с) апрел-майда кузатилган, энг кичик сарф эса (5-6 м³/с) январ-феврал ойларида кузатилади.

🩵арё йиллик сув оқимининг асосий қисми (78 % и) вегетация даврида (май-август ойларида) оқиб ўтади.

🩵ойлисув Қирғизистоннинг Жалолобод вилояти ҳамда Ўзбекистонни Андижон вилояти Пахтаобод ва Избоскан туманларининг ерларини сув билан таъминлайди.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

#СУВ_ТЕЖОВЧИ_СУҒОРИШ_ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

💧ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИНИ ИШЛАТИШ

Томчилатиб суғориш тизими лойиҳасида кўрсатилган суғориш режаси асосида ишлатилади. Бироқ амалда ушбу режага маҳаллийшароитдан келиб чиқиб айрим тузатиш ва ўзгартиришлар киритилади. Бошқача айтиладиган бўлса, лойиҳада кўрсатилган суғориш тартиби аниқ жой шароити учун мослаштирилади.


Томчилатиб суғориш меъёрини ҳисоблаш ва суғориш тартибини белгилаш

Қишлоқ хўжалиги экинларини томчилатиб суғориш тизимларида суғориш режимини белгилаш экинларнинг суғориш меъёрларини аниқлашдан бошланади.

Томчилатиб суғоришда суғориш меъёрини даланинг фақат экинлар жойлашган қисмини намланишини ҳисобга олган тарзда очиқ сув юзасидан бўладиган буғланиш асосида ёрдамида аниқланади.

➡️ БАТАФСИЛ МАЪЛУМОТ


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

#СУВ_ТЕЖОВЧИ_СУҒОРИШ_ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

💧ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИНИ ҚУРИШ ВА ИШГА ТУШИРИШ

Томчилатиб суғориш тизимини ювиш, синаб кўриш ва фойдаланишга қабул қилиш


💧Суғориш тизимини ювиш ва синаб кўриш

Томчилатиб суғориш тизимини ювиш учун тарқатувчи қувурлар охрларидаги ёпгичлар (тиқинлар) очиқ қолдирилиб, тизимга сув юборилади ва тизим қувурларини ювиш амалга оширилади.

Тизим тарқатувчи қувурлари ювиб бўлингандан кейин қувурлар тиқинлари ёпилиб, суғориш шланглари охиридаги тиқинлар очиб қўйилади.

Суғориш шлангларидан сув эркин оқиб чиқа бошлайди, натижада суғориш шлангларини ювиш амалга оширилади.

Ювиш ишлари тугагандан кейин тарқатувчи қувур ва шлангларнинг охирлари ёпилиб, сув томчилатиб суғориш тизимининг битта секторига юборилади.

Натижада тизимга берилаётган сув суғориш шлангларидаги томизгичлардан оқиб чиқа бошлайди.

Бунда ҳар бир томизгичдан сув томишини кузатиш орқали суғориш тизимини тўғри ишлаётганлиги текшириб чиқилади.

Томизгичлар тўғри ишлаётганлиги ва керакли сув етказиб берилаётганини аниқлаш учун ҳар бир томизгичдан томаётган сувнинг миқдорини хажмий усул билан ўлчаб кўрилади.


💧 Суғориш тизимини фойдаланишга топшириш - қабул қилиш

Текшириш – синаш натижалари асосида томчилатиб суғориш тизимини ишга туширилганлиги тўғрисида далолатнома тузилади.

Далолатнома қурувчи (бажарувчи) ва фойдаланувчи ташкилотлар (буюртмачи) вакиллари томонидан имзоланади.

Далолатнома асосида янгидан қурилган томчилатиб суғориш тизими фойдаланиш учун буюртмачига топширилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Қорадарё дарёси – Сирдарёнинг йирик ирмоқларидан бири

Қорадарё — Андижон вилоятидаги дарё, Сирдарёнинг икки асосий ирмоғидан бири саналади.

Қорадарёнинг бошланиш қисми Қирғизистон ҳудудида бўлиб, Фарғона тоғ тизмасининг жанубий-шарқий ва Олой тоғ тизмасининг шимолий ён бағирларидан бошланадиган Тар ва Қорағулжа дарёларининг қўшилишидан ҳосил бўлади.

Қорадарёнинг узунлиги 180 км ни, Тар дарёси билан қўшиб ҳисобланганда эса умумий узунлиги 318 км ни ташкил қилади.

Қорадарё ҳавзасининг майдони эса қарийб 28600 км2га тенг.
Қорадарё Кампирравот дарасигача кенглиги 0,5 км дан 4 - 5 км гача бўлган террасали водийда оқади.

Қорадарёга иккита йирик ирмоқ — Ясси ва Қуршоб дарёлари келиб қўшилади.
Кампирравот қишлоғи яқинида водий кескин торайиб дара ҳосил қилади.

Қорадарёнинг шу қисмида дарё сувини кўп йиллик режимда тартибга солувчи Андижон сув омбори қурилган. Сув омбори тўғонининг баландлиги 121 м, узунлиги 1040 метр. Сув омборининг тўла сув сиғими 1,9 млрд. м3 га тенг.

Қорадарё дарёсининг сув оқими Андижон (Кампирравот) сув омборида ростланади. Сув омборидан қуйида Қорадарё Андижон вилоятининг Қўрғонтепа, Жалақудуқ, Андижон, Пахтаобод, Избоскан, Олтинкўл ва Балиқчи туманлари ҳудудларидан оқади.

Андижон вилояти ҳудудида Қорадарёга бир нечта дарё ва сойлар келиб қуйилади. Дарёнинг ўнг тарафидан Қўғарт, Тентаксой ва Мойлисувлар қўшилса, чап тарафидан Оқбўйра ва Аравонсойлар сувлари келиб қўшилади.

Балиқчи қишлоғи яқинида эса Қорадарёнинг ўзи Норин дарёсига қўшилади . Бу икки дарёнинг қўшилишидан Сирдарё дарёси шаклланади.

Қорадарёнинг ўртача кўп йиллик йиллик сув сарфи Учтепа қишлоғи яқинида 136 м3/с ни ташкил қилади.

Дарёнинг энг кўп сув сарфи худди шу сув ўлчаш нуқтасида 1969 йилда 265 м3/с гача етган, энг кам сув сарфи эса 1975 йилда 68,4 м3/с гача камайган.

Қорадарё асосан баланд тоғлардаги қор ва музликлар сувларидан тўйинади.
Дарё йиллик сув оқимининг ярмидан ортиғи, яъни 55 % и март — июль ойларида оқиб ўтади.

Дарё ўзанининг қирғоққа яқин қисми қиш ойларида баъзан қисқа муддат музлайди ва дарёда муз ва шовуш оқиши кузатилади.

Қорадарёда Тешиктош ва Куйганёр гидроузеллари қурилган.

Бу сув иншоотлари ёрдамида дарёнинг суви Катта Фарғона, Шаҳрихонсой, Андижонсой ва Пахтаобод каби каналларга йўналтирилади.

Бу каналлар воситасида дарё суви қишлоқ хўжалиги экин майдонларини суғориш учун етказиб берилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Суғориш шлангларини ёйиш ва томизгичларини ўрнатиш

🩵омизгичли суғориш шланглари ва томизгичли ленталарнинг охири сув чиқиб кетмаслиги учун ва тизимнинг герметиклигини таъминлаш учун ёки суғориш шлангини ортга қайириб, ёки махсус тиқинлар билан ёпиб қўйилади.

🩵омчилатиб суғориш тизимининг барча элементлари монтаж қилингандан сўнг суғориш тизимни ювиш ишлари бажарилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Суғориш шлангларини ёйиш ва томизгичларини ўрнатиш

🩵евали дарахтларни парваришлашда қўлланиладиган суғориш шланглари тешиксиз кўринишда бўлади.

🩵иринчи навбатда суғориш шлангларини дарахтлар қаторлари бўйлаб ёйиб чиқилади. Кейинги қадамда суғориш шлангининг томизгичлар ўрнатиладиган жойларида тешиклар очиб чиқилади. Тешикларга томизгичлар ўрнатиб чиқилади.

Давоми ⬇️⬇️⬇️

Читать полностью…

TOMCHI

Тошкент шаҳри, 23 июн 2025 й.

Ўзбекистонда сув ресурсларини бошқариш Миллий лойиҳаси доирасида Ўзбекистон Республикаси Қурилиш ва уй-жой коммунал хўжалиги вазирлиги ҳузуридаги Ичимлик ва оқава сув соҳасида давлат ижтимоий буюртмаси ҳамда давлат дастурларини мувофиқлаштириш шўъбаси учун харид қилинган ускуналарни расмий топшириш маросими бўлиб ўтди.

Тадбирга Ўзбекистон Республикаси Қурилиш ва уй-жой коммунал хўжалиги вазирлиги, Швейцариянинг Тошкентдаги Элчихонаси, шунингдек, лойиҳа ҳамкорлари ва оммавий ахборот воситалари вакиллари ташриф буюрдилар.

Ўз кириш сўзида Қурилиш ва уй-жой коммунал хўжалиги вазирлининг ўринбосари Озода Абдурахимовна Жураева Ижтимоий хизматлар соҳасидаги давлат сиёсатининг устувор йўналишлари хақида тўхтаб ўтди хамда давлат ва жамият ўртасидаги мулоқотнинг мустаҳкамланишига эътибор қаратди. Сўзининг якунида Швейцария тараққиёт ва ҳамкорлик агентлигига ҳамкорлик учун миннатдорчилик билдирди.

Швейцариянинг Тошкентдаги Элчихонаси Миссияси раҳбарининг ўринбосари, Ҳамкорлик бўлими раҳбари Андрин Финк ҳам сўзга чиқиб, икки мамлакат ўртасидаги ҳамкорликнинг муҳим қадамларидан бири сифатида мазкур лойиҳа ва бўлим фаолиятини эътироф этди.
Қурилиш ва уй-жой коммунал хўжалиги вазирлиги бошқарма бошлиғи Ғ. Раҳимов ўз нутқида бошқарма тизимида янгидан ташкил этилган шўъбанинг аҳамияти, вазифалари ва келгусидаги фаолият йўналишлари ҳақида атрофлича маълумот берди.

У ўз чиқишида, жумладан, қуйидаги масалаларга тўхталиб ўтди:
• Бўлимнинг имкониятлари атрофлича таҳлил қилингани ва самарали фаолият юритиш учун устувор йўналишлар белгилаб олинганини таъкидлади;
• Ходимларнинг салоҳиятини оширишга қаратилган махсус дастур ишлаб чиқилгани, унинг доирасида мунтазам тренинглар ўтказилаётганини маълум қилди;
• Бўлим замонавий офис жиҳозлари, тегишли норматив-ҳуқуқий ва техник ҳужжатлар, шунингдек, зарур дастурий таъминот билан тўлиқ таъминланаётганини таъкидлади.
Ғ. Раҳимов янгидан ташкил этилган мазкур бўлим ижтимоий хизматларни самарали ташкил этиш ва аҳолига етказишда муҳим тузилмавий базага айланишини қайд этди.

Тадбир доирасида лойиҳа бўйича тақдим этилган ускуналарни расмий топшириш маросими бўлиб ўтди.
Мазкур лойиҳа доирасидаги ишлар ижтимоий хизматлар соҳасида давлат буюртмаларини самарали амалга ошириш, фуқароларга кўрсатилаётган хизматлар сифатини яхшилаш ва жамиятдаги ижтимоий муаммоларни ечишда муҳим қадам бўлиб хизмат қилади.

Читать полностью…

TOMCHI

Июнь ойида ғўза парвариши: ғўза ривожини жадаллаштириш.

✅ Муддатидан кечиктирилиб қатор орасига ишлов берилса, тупроқдаги намликнинг ортиқча буғланиши кўпаяди, тупроқ ёрилиши оқибатида ўсимлик илдизлари зарарланиб, вилт касаллигига чалиниш эҳтимоли ошади, ўсиш ва ривожланиши 10-15 кунга кечикиб, ҳосилдорлик 4-5 ц/га камаяди.

✅ Сув яхши шимилмайдиган, сув ўтказиш хусусияти паст, механик таркиби оғир тупроқларда қатор оралари 60 см бўлганда, ўртадаги ишчи органлари 14-15 см, 90 см бўлса, 16- 18 см гача ўрнатилиши мумкин.

✅ Ҳар иккала кенгликда экилган далаларда ҳимоя майдони 12-15 см дан ортиқ бўлмаслиги лозим. Механик таркиби енгил тупроқларда ғўзанинг ўсув даврида 5-6, ўрта ва оғир тупроқларда 6-7 марта қатор орасини ишлаш тавсия этилади. Лекин серёғин йиллари культивация тез-тез ўтказилиши, ғўза қатор ораси кўпроқ ишланиши талаб этилади. Шундагина ғўза ривожи жадаллашиб, юқори ҳосил етиштиришга имкон яратилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Ekin dalalaridan 2025 yilning 201 iyunida bug‘langan namlikning miqdorlari

Hurmatli Tomchi kanali muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalar sutkalik ma’lumotlarining tahlillarini ko‘rsatishicha, 2025 yilning 21 iyunida tuproq namligining bug‘lanishi maktabning:

Buxoro (Buxoro shahri – 93 m3/ga) viloyatidagi uchastkasida ancha yuqori,
Samarqand (Oqdaryo tumani – 78 m3/ga), Surxondaryo (Termiz tumani – 74 m3/ga), Sirdaryo (Guliston tumani – 73 m3/ga), Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 72 m3/ga) va Jizzax (Paxtakor tumani – 72 m3/ga) viloyatlaridagi
uchastkalarida nisbatan yuqori,

Andijon (Andijon tumani – 69 m3/ga) Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 68 m3/ga),, Navoiy (Karmana tumani – 68 m3/ga), Xorazm (Urganch tumani – 67 m3/ga) va Qashqadaryo (Qarshi tumani – 67 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Qoraqalpog‘iston Respublikasidagi (Nukus tumani – 65 m3/ga) va Farg‘ona (Quva tumani – 64 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar o‘z dalalaridagi ekinlarni sug‘orishni ko‘rsatilgan ma’lumotlar asosida amalga oshirsalar maqsadga muvofiq bo‘ladi.

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

#СУВ_ТЕЖОВЧИ_СУҒОРИШ_ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

💧ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИНИ ҚУРИШ ВА ИШГА ТУШИРИШ

Суғориш тизими шлангларини тарқатувчи қувурга улаш


Томчилатиб суғориш тизими тарқатувчи қувурларига суғориш шлангларини улаш учун тарқатувчи қувурда экин қаторлари қаршисида парма ёрдамида махсус тешиклар очилади.

Тешикларга махсус бошловчи штуцерлар ўрнатиб чиқилади. Бунда штуцерларга махкамловчи резина ниппел кийдирилади. Штуцерларга томизгичли суғориш шланглари улаб чиқилади.

Томчилатиб суғориш тизимининг суғориш (томизгичли) шланглари тарқатувчи қувурга перпендикуляр равишда эгатлар ёки дарахт қаторлари бўйлаб ётқизилади.

Суғориш шлангларининг нишаблиги 3 метр ва узунлиги 100 - 150 м дан ошмаслиги лозим. Суғориш шлангларининг нишаблиги 3 метрдан ортиб кетадиган бўлса, уларга махсус дроселлар ўрнатилади. Дроселлар сув
босимини суғориш шланги узунлиги бўйича бир хилда тақсимланишини таъминлайди.

Томчилатиб суғориш тизимининг тарқатувчи қувури сифатида ер устига ётқизилган қаттиқ қувурлардан фойдаланилганда қувурда махсус тешиклар очилади ва тешикларга штуцер ёки кран-штуцер кўринишидаги бошловчи уловчилар ўрнатилади. Уловчиларга томизгичли суғориш шланглари улаб чиқилади.

Томчилатиб суғориш тизимида тарқатувчи қувур сифатида ер устига ётқизиладиган юмшоқ қувурлардан фойдаланилган ҳолатда суғориш шланги сифатида асосан томизгичли суғориш ленталари қўлланилади.

Бунда томизгичли суғориш ленталарини тарқатувчи қувурга улаш учун юмшоқ тарқатувчи қувурда тешиклар очилади.

Тешикларга махсус бошловчи уловчилар - штуцерлар ёки кран-штуцерлар ўрнатилади. Якунда бошловчи-уловчиларга томизгичли суғориш ленталари улаб чиқилади.

Юмшоқ қувурлар ва томизгичли суғориш ленталарини ўзаро улаш учун махсус уловчилардан фойдаланилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

#СУВ_ТЕЖОВЧИ_СУҒОРИШ_ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

💧ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИНИ ҚУРИШ ВА ИШГА ТУШИРИШ

Суғориш тизими қувурларини ётқизиш ва монтаж қилиш


🩵агистрал қувурлар ҳандаққа ётқизилгандан кейин, унга тарқатувчи қувурлар учлик, тирсак, ўтувчи ва соққали кранлар ёрдамида улаб чиқилади.

🩵омчилатиб суғориш тизимининг тарқатувчи қувурлари магистрал қувурга ёндош ёки перпендикуляр йўналишда тупроқ остига (0,3–0,5 м чуқурликда) ётқизилади.

🩵омичилатиб суғориш тизимининг тарқатувчи қувурлари магистрал қувурларга тугунлар, гидрантлар ёки соққали кранлар ёрдамида уланади.

🩵арқатувчи қувурлардаги сувни бошқариш учун уларнинг бошланиш қисмларига босим ростлагич, капалак кўринишидаги кран ёки соққали кранлар ўрнатилади.

🩵арқатувчи қувурнинг охири доимо ёпгич (тиқин) билан беркитиб ёпиб қўйилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Бошоқли дон экинларининг навдор уруғларини етиштириш

✅Бошоқли дон экинларининг навдор уруғларини етиштиришда навларнинг биологик хусусиятлари, унинг ишлаб чиқаришда эгаллаб турган майдони, экиш меъёри, ҳосилдорлиги, шунингдек, ташкилий-техникавий шароитлар ва ҳоказолар ҳисобга олинади.

✅Илмий-тадқиқот институтлари ва уларнинг филиал ҳамда илмий-тажриба станциялари уруғчилик фермер хўжаликларининг уруғчилик майдонларида экиш учун экишга тавсия этилган ва истиқболли навларнинг юқори авлодли суперэлита (оригинал) уруғликлари билан тўлиқ таъминлаб туради.

✅Уруғчиликка ихтисослашган фермер хўжаликлари олган уруғларини ўзлари хизмат қилаётган туман хўжаликларининг уруғларга бўлган талабини тўлиқ қондириш ва дон тайёрлаш режасини бажаришни ҳисобга олган ҳолда кўпайтирадилар.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

🌍 САНИИРИнинг 100 йиллигига бағишланган халқаро илмий-амалий анжуман

Тошкент шаҳрида Ирригация ва сув муаммолари илмий-тадқиқот институти (САНИИРИ) ташкил топганига 100 йил тўлиши муносабати билан муҳим халқаро илмий-амалий анжуман бўлиб ўтди.

Анжуман «Марказий Осиёда глобал экологик ва сув муаммоларини ҳал этишда илмий ёндашувлар» мавзусига бағишланди ва сув ресурсларини барқарор бошқариш, иқлим ўзгаришига мослашув, инновацион ечимлар ҳамда трансчегаравий ҳамкорлик каби долзарб масалалар муҳокама қилинди.

🔹 Иштирокчилар сони — 200 нафар, шу жумладан 42 нафар хорижий мутахассис, қолгани эса Ўзбекистоннинг етакчи ОТМ ва илмий марказларидан.
🔹 Анжуман ишини Президент маслаҳатчиси, вазирлар, халқаро ташкилотлар ва илмий жамоатчилик вакилларининг қутлов сўзлари очди. Хусусан, БМТ Тараққиёт дастури, FAO, GIZ, Россия, Қозоғистон, Афғонистон, Хитой ва бошқа давлатлардан келган делегатлар иштирок этди.

📚 Тадбир доирасида 5 йўналишда илмий секция ишлари ташкил этилди:
• Сув ва энергетика ресурсларини трансчегаравий бошқариш
• Сувни тежовчи технологиялар
• Рақамлаштириш ва инновациялар
• Гидротехник иншоотлар хавфсизлиги
• Иқлим ўзгариши шароитида мелиорация

Анжуман доирасида соҳада кўп йиллик фаолият олиб борган илмий ходимлар ва муҳандислар махсус мукофотлар билан тақдирланди.

САНИИРИ 100 йилдан буён нафақат Ўзбекистонда, балки бутун Марказий Осиёда сув хўжалиги соҳасидаги етук илмий марказ сифатида тан олинган. Ушбу анжуман эса минтақа миқёсидаги ҳамкорликни янада мустаҳкамлаш, илмий тажриба алмашиш ва келажак авлод учун барқарор сув сиёсатини шакллантиришда муҳим қадам бўлди.
#САНИИРИ100 #сувресурслари #МарказийОсиё #экология #инновация #илмийанжуман #ўзбекистон

Читать полностью…

TOMCHI

Уруғлик майдонларида ҳосилни йиғиштириб олиш

❇️ Уруғлик майдонларида ҳосилни йиғиштириб олишда биринчи навбатда эртапишар навлардан бошлаш ҳамда табақалаштирилган ҳолда ўртапишар ва кечпишар навлар тўла пишиш даврига қараб уруғлик авлоди ва нав туркумига қараб ўриб йиғиштирилади.

❇️ Биринчи навбатда ўрим комбайнлари уруғлик майдонларни ўришда уруғлик навни ўриб олгандан сўнг, иккинчи навга ўтишдан олдин комбайнларни уруғлик дон қолдиқларидан тозалаб, кейинги уруғлик навни ўриши талаб этилади.

❇️ Дон қабул қилиш шохобчаларида уруғлик навни нави ва авлоди бўйича алоҳида омборларга қабул қилиш ҳамда уруғликни қабул қилишда шохобчаларда алоҳида масъул шахс иштирокида уруғликка ажратилган омборларга тўкишни ташкил этиш лозим.

❇️ Юқоридаги тадбирлар ўз вақтида қатъий амалга оширилса, келгуси йил ҳосили учун сифатли уруғлик тайёрлашга эришилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

#СУВ_ТЕЖОВЧИ_СУҒОРИШ_ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

💧ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИНИ ИШЛАТИШ

Томчилатиб суғориш техникаси элементларини ҳисоблаш

Экинларни томчилатиб суғорилганда экиннинг ўсув давридаги суғоришлари сони бутун мавсум учун:

n=M/m
тенглама ёрдамида аниқланади.

бу ерда n — суғоришлар сони, марта.
M — мавсумий суғориш меъёри, м3/га.
m — бир марталик суғориш меъёри, м3/га.

Мавсумдаги суғоришлар муддатлари умум қабул қилинган графоаналитик услуб ёрдамида сув балансининг ойлик ва ўн кунлик тақчилликлари интеграл эгрисидан фойдаланиш, шунингдек жадвал шаклидаги аналитик услуб асосида аниқланади.....

➡️ БАТАФСИЛ МАЪЛУМОТ


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Ekin dalalaridan 2025 yilning 24 iyunida bug‘langan namlikning miqdorlari

Hurmatli Tomchi kanali muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalar sutkalik ma’lumotlarining tahlillarini ko‘rsatishicha, 2025 yilning 24 iyunida tuproq namligining bug‘lanishi maktabning:

Qoraqalpog‘iston Respublikasidagi (Nukus tumani – 94 m3/ga), Navoiy (Karmana tumani – 82 m3/ga), Sirdaryo (Guliston tumani – 81 m3/ga) va Qashqadaryo (Qarshi tumani – 81 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan yuqori,

Samarqand (Oqdaryo tumani – 77 m3/ga), Buxoro (Buxoro shahri – 77 m3/ga), Jizzax (Paxtakor tumani – 76 m3/ga), Xorazm (Urganch tumani – 75 m3/ga), Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 73 m3/ga), Surxondaryo (Termiz tumani – 72 m3/ga) va Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 69 m3/ga) viloyatlaridagi
uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Andijon (Andijon tumani – 62 m3/ga) va Farg‘ona (Quva tumani – 61 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar o‘z dalalaridagi ekinlarni sug‘orishni ko‘rsatilgan ma’lumotlar asosida amalga oshirsalar maqsadga muvofiq bo‘ladi.

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

Ekin dalalaridan 2025 yilning 23 iyunida bug‘langan namlikning miqdorlari

Hurmatli Tomchi kanali muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalar sutkalik ma’lumotlarining tahlillarini ko‘rsatishicha, 2025 yilning 23 iyunida tuproq namligining bug‘lanishi maktabning:

Qoraqalpog‘iston Respublikasidagi (Nukus tumani – 94 m3/ga), Qashqadaryo (Qarshi tumani – 87 m3/ga) va Xorazm (Urganch tumani – 82 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan yuqori,

Samarqand (Oqdaryo tumani – 75 m3/ga), Navoiy (Karmana tumani – 75 m3/ga) Jizzax (Paxtakor tumani – 70 m3/ga), ), Sirdaryo (Guliston tumani – 69 m3/ga), Surxondaryo (Termiz tumani – 69 m3/ga), Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 68 m3/ga) va Buxoro (Buxoro shahri – 66 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 63 m3/ga), Andijon (Andijon tumani – 63 m3/ga) va Farg‘ona (Quva tumani – 63 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar o‘z dalalaridagi ekinlarni sug‘orishni ko‘rsatilgan ma’lumotlar asosida amalga oshirsalar maqsadga muvofiq bo‘ladi.

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

🌳 Июнь ойида янги экилган боғларда парвариш ишлари 🌳

Бегона ўтларга қарши кураш

Баҳорда ёғингарчилик кўп бўлгани боис, боғ ва токзорларда бегона ўтлар тез ривожланади. Шунинг учун:

Бегона ўтларни тезлик билан ўриб ташланг.

Боғ қатор ораларини 12-15 см. чуқурликда юмшатинг.

Тупроқни бегона ўтлардан тозалагандан сўнг тоза сақлашга ҳаракат қилинг.

Суғориш

Ҳосилли боғларда қатор ораларига 70-80 см. оралиқда 4-5 та 22-24 см. чуқур ариқлар қилинади.

Ариқлар орқали 1-1,5 кун давомида тупроқ тўйгунча суғорилади.

Янги экилган кўчатларнинг илдиз олиши учун ой давомида 1-2 маротаба суғориш керак.

Тупроқ юмшатиш
Ҳар суғоришдан сўнг:


Эгатлар ва дарахт атрофидаги тупроқ юмшатиб турилади.

🛠 Янги боғларнинг яхши ўсиши ва ҳосилдор бўлиши учун шундай парвариш ишларига амал қилиш тавсия этилади!


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Ekin dalalaridan 2025 yilning 20  -22 iyun kunlarida bug‘langan namlikning miqdorlari va ularni tiklash uchun sug‘orish me’yorlari

Hurmatli Tomchi muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalarning 2025 yilning 20 iyun – 22 iyun kunlaridagi ma’lumotlari tahlili natijalarini ko‘rsatishicha, namlik bug‘lanishi maktabning:

Surxondaryo (Termiz tumani – 264 m3/ga), Buxoro (Buxoro shahri – 252 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan yuqori,

Navoiy (Karmana tumani – 230 m3/ga) va Qashqadaryo (Qarshi tumani – 228 m3/ga) viloyatlari, Qoraqalpog‘iston Respublikasi (Nukus tumani – 221 m3/ga), Samarqand (Oqdaryo tumani – 286 m3/ga), Jizzax (Paxtakor tumani – 280 m3/ga) Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 286 m3/ga) va Sirdaryo (Guliston tumani - 292 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Xorazm (Urganch tumani – 198 m3/ga), Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 195 m3/ga), Andijon (Andijon tumani – 182 m3/ga) va Farg‘ona (Quva tumani – 176 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar 2025 yilning 20 - 22 iyun kunlarida (3 sutka davomida) bug‘lanishga sarf bo‘lgan tuproq namligini qayta tiklashlari uchun paxta dalalarida quyidagi me’yorlarda sug‘orish o‘tkazishlari tavsiya qilinadi:

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

Суғориш шлангларини ёйиш ва томизгичларини ўрнатиш

🩵нтенсив парваришланадиган боғлар ва бир йиллик экинларни суғориш учун ички томизгичли ва томизгичли лента туридаги томчилатиб суғориш шлангларидан фойдаланилади.

Давоми ⬇️⬇️⬇️

Читать полностью…

TOMCHI

#СУВ_ТЕЖОВЧИ_СУҒОРИШ_ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

💧ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИНИ ҚУРИШ ВА ИШГА ТУШИРИШ

Суғориш шлангларини ёйиш ва томизгичларини ўрнатиш


🩵омчилатиб суғориш тизимининг суғориш шланглари сувни тарқатиш қувуридан экинни илдизи жойлашган қатламгача етказиб бериш учун хизмат қилади. Улар далага одатда рулон кўринишида олиб келинади ва керакли қаторларга лойиҳада белгиланган узунликларда ёйиб чиқилади.

Давоми ⬇️⬇️⬇️

Читать полностью…

TOMCHI

Ekin dalalaridan 2025 yilning 22 iyunida bug‘langan namlikning miqdorlari

Hurmatli Tomchi kanali muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalar sutkalik ma’lumotlarining tahlillarini ko‘rsatishicha, 2025 yilning 22 iyunida tuproq namligining bug‘lanishi maktabning:

Buxoro (Buxoro shahri – 83 m3/ga) viloyati, Qoraqalpog‘iston Respublikasi (Nukus tumani – 80 m3/ga), Qashqadaryo (Qarshi tumani – 78 m3/ga), Navoiy (Karmana tumani – 76 m3/ga) va Surxondaryo (Termiz tumani – 75 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan yuqori,

Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 74 m3/ga), Jizzax (Paxtakor tumani – 71 m3/ga), Samarqand (Oqdaryo tumani – 70 m3/ga), Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 67 m3/ga), Sirdaryo (Guliston tumani – 66 m3/ga) va Xorazm (Urganch tumani – 66 m3/ga) viloyatlaridagi
uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Farg‘ona (Quva tumani – 56 m3/ga) va Andijon (Andijon tumani – 55 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan past bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar o‘z dalalaridagi ekinlarni sug‘orishni ko‘rsatilgan ma’lumotlar asosida amalga oshirsalar maqsadga muvofiq bo‘ladi.

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

💡 Сиз бундай техника ҳақида эшитганмисиз?

🕰 Бу — совет даврида оммалашган АТ-100 газли ичимлик аппарати. У 1950-йилларда кўчалар, боғлар ва истироҳат боғларида кўплаб ўрнатилган.

🚰 Аппарат оддий водопровод сувидан фойдаланган ва унда кўп марта ишлатиладиган шиша стаканлар бўлган.

💸 Сиропсиз сув — 1 тийин, сироплиси эса 3 тийин турар эди.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Июнь ойида боғ-токзорлардаги ишлар

Июнь ойи бошларида ёғингарчилик кузатилса, шафтоли ва олхўри дарахтларини клястероспориоз, барг бужмалоқлиги ва ун-шудринг каби замбуруғли касалликларга қарши Бордо суюқлигининг 1 фоизли эритмаси ёки намланувчи олтингугурт билан такрор пуркаш керак.

Ўтган йили уруғли мева боғларида ҳосил кам бўлиб, жорий йилда ана шу боғларда ҳосил мўл бўлиши кутилмоқда. Шунинг учун ушбу ҳосилли боғларда меваларининг кўп ва сифатли бўлиши учун, агарда эрта баҳорда боғлар етарли миқдорда озиқлантирилмаган бўлса, у ҳолда боғларга минерал ўғитлардан соф ҳолда азотли 50-60 кг., фосфорли 65-70 кг. ҳамда 40 кг. ҳисобида калийли ўғитлар солиб, кетидан суғорилади. Органик ўғитлар билан қўшимча “шарбат” усулида озиқлантириш мумкин.

Бунинг учун боғ ва токзорларнинг юқори қисмида сув келадиган йўлда чуқур ковланиб, гўнг солинади ва сувга аралаштириб оқизилади.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

🌳Tanishing O’zbekistondagi birinchi suyuq daraxt!

МАНБА: Urikguli


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

Ekin dalalaridan 2025 yilning 20 iyunida bug‘langan namlikning miqdorlari

Hurmatli Tomchi kanali muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalar sutkalik ma’lumotlarining tahlillarini ko‘rsatishicha, 2025 yilning 20 iyunida tuproq namligining bug‘lanishi maktabning:

Surxondaryo (Termiz tumani – 115 m3/ga) viloyatidagi uchastkasida juda yuqori,
Navoiy (Karmana tumani – 86 m3/ga) va Qashqadaryo (Qarshi tumani – 83 m3/ga) viloyatlaridagi
uchastkalarida nisbatan yuqori,

Qoraqalpog‘iston Respublikasidagi (Nukus tumani – 76 m3/ga), Buxoro (Buxoro shahri – 75 m3/ga), Xorazm (Urganch tumani – 65 m3/ga), Jizzax (Paxtakor tumani – 64 m3/ga), Samarqand (Oqdaryo tumani – 64 m3/ga) va Sirdaryo (Guliston tumani – 62 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 59 m3/ga), Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 59 m3/ga), Andijon (Andijon tumani – 58 m3/ga) va Farg‘ona (Quva tumani – 56 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar o‘z dalalaridagi ekinlarni sug‘orishni ko‘rsatilgan ma’lumotlar asosida amalga oshirsalar maqsadga muvofiq bo‘ladi.

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…

TOMCHI

🌱 Xitoy cho‘llarni yashil hududga aylantirmoqda

Xitoy allaqachon 45 ming kvadrat kilometr maydonni (bu Shveysariya yoki Niderlandiyadan katta) yashillashtirishga erishgan.

Bu ulkan yutuq “Buyuk Yashil Devorga” oid milliy tashabbus doirasida amalga oshirilmoqda. Maqsad — cho‘l hududlarini to‘xtatish, iqlim o‘zgarishiga qarshi kurashish va ekologik muvozanatni tiklash.


😎 TELEGRAM🤑 SAVOLLAR  /  📱"TOMCHI" MI😎  Tomchi">YOU TUBE / 😎 FACEBOOK

Читать полностью…

TOMCHI

2025 yilning 16  -19 iyun kunlarida ekin dalalaridan bug‘langan namlikning miqdorlari va ularni tiklash uchun sug‘orish me’yorlari

Hurmatli Tomchi muhlislari, Suvchilar maktabining tajriba uchastkalaridagi meteostansiyalarning 2025 yilning 16 iyun – 19 iyun kunlaridagi ma’lumotlari tahlili natijalarini ko‘rsatishicha, namlik bug‘lanishi maktabning:

Qoraqalpog‘iston Respublikasidagi (Nukus tumani – 363 m3/ga), Navoiy (Karmana tumani – 346 m3/ga), Buxoro (Buxoro shahri – 338 m3/ga) va Surxondaryo (Termiz tumani – 303 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan yuqori,
Qashqadaryo (Qarshi tumani – 292 m3/ga),


Sirdaryo (Guliston tumani - 292 m3/ga), Toshkent (O‘rta Chirchiq tumani – 286 m3/ga), Samarqand (Oqdaryo tumani – 286 m3/ga), Xorazm (Urganch tumani – 284 m3/ga) va Jizzax (Paxtakor tumani – 280 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan o‘rtacha,

Namangan (To‘raqo‘rg‘on tumani – 269 m3/ga), Andijon (Andijon tumani – 260 m3/ga) va Farg‘ona (Quva tumani – 248 m3/ga) viloyatlaridagi uchastkalarida nisbatan pastroq bo‘ldi.

Suvchilar maktabining tajriba maydonlariga yaqin joylashgan hududlardagi dehqonlar 2025 yilning 16 - 19 iyun kunlarida bug‘lanishga sarf bo‘lgan tuproq namligini qayta tiklashlari uchun ekin (paxta) dalalarida quyidagi me’yorlar bilan sug‘orish o‘tkazishlari tavsiya qilinadi:

💙 Suvchilar maktabi | 💧 Tomchi

Читать полностью…
Subscribe to a channel