2533
Abdulloh ibn Muborak dedi: - Hikmat, pand-nasihatni devorda topsang ham, o‘qi, ibrat ol... Admin bilan bog‘lanish uchun: @HikmatlarXazinasi_bot
Men ertaning o‘ligiman,
Bugunimga kuymoq ne?
Alvidolar aytar ekan,
Kuygunimcha suymoq ne?
Balki o‘sha erta ham yo‘q,
Erta kechdir o‘limga?
Balki hozir nafasimdan
Oldin chiqar yo'limga?
Nima uchun jon koyitib
Yetmishimni o‘ylayin?
Sakson-u to‘qson, yuzni
Yetmay turib bo‘ylayin?
O‘chadigan shamimga
Bunchalar parvonaman?
Yo dunyocha mehr bor,
Yo shuncha devonaman?
Xayollarni har yoqqa
Sochmog‘imda hikmat yo‘q.
Barin boqiy tarafga
Burmoq uchun himmat yo‘q.
Kecha bugunni devdim,
Bugun esa ertani —
Suvi yo‘q dengizlarga
Sudrayapman kemani.
Men ertaning o‘ligiman,
Yo ertaga yetmayman.
Bugunning o‘yi bilan
O‘lib ketsam netgayman?..
© O‘tkirbek Muhammad Sobir
Kitob sohasida ham shunday!)
Машҳурлар, "беспощадный"
таргет, реклама ва маркетингнинг энг кучли, энг таъсирчан усуллари аёвсиз ишга солинмоқда.
Бу истеъмолчида катта ички босимни вужудга келтиради, рационал фикрлаши ва тўғри қарор қабул қилишига тўсқинлик қилади. Айни пайтда, рекламаларга бўлган ишонч ва таъсирчанликни ҳам камайтиради.
Худди антибиотикларга кўникишга ўхшайди. Янги "вирус"га янада кучлироқ антибиотик керак бўлганидай.
Бу маркетинг бозорини охир-оқибат боши берк кўчага олиб боради, деб ҳисоблайман.
PS: Мен аллақачон машҳурлар чиққан ҳар қандай рекламани ўтказворяпман. Биринчидан, пулини олгандан кейин исталган нарсани мақтаб беришади. Иккинчидан, уларга тўланган отни калласидай пул маҳсулот ва хизмат нархига қўшилиб, улар аслидан янада қимматроқ қилади, деган фикр туғилади дарров.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Namoz doim muvaffaqiyat bilan yonma-yon zikr qilinadi. Namoz o‘qimaydigan odam qanday najot topib, qanday zafarga erishsin?...
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
☘️@aij_life🍃
🩷
✨AIJ oilasi uchun ajoyib yangilik! 📚
Endi biz sizlar bilan birga kitob mutolaa qilamiz!
Birinchi boshlayotgan kitobimiz — “Ishq imtihoni”.
Agar siz ham biz bilan birga o‘qishni istasangiz — AIJ oilasiga qo‘shiling! 🤍
📖Rejamiz juda oddiy:
— Har juma kunidan keyingi jumagacha 1 ta kitob
— Har kuni 30 betdan mutolaa qilamiz
— Har kuni men shaxsan tekshirib boraman
— Har kuni o‘qilgan qism bo‘yicha savollar beriladi
🎁Rag‘batlar:
— To‘g‘ri javob bergan faol obunachilarimizga kitoblar sovg‘a qilinadi
— Oxirgi juma kuni umumiy savol-javob bo‘ladi
— Eng yaxshi 10 ishtirokchidan tasodifiy 1 nafarga:
📚yangi kitob yoki 💵30 000 so‘m pul mukofoti
📦Har bir sovg‘ani o‘zim qo‘lim bilan chiroyli qilib o‘rab yetkazishga harakat qilaman
🌸AIJ oilasidan sizlarga maxsus bezatilgan bookmarklar ham sovg‘a bo‘ladi
💬Taklif va fikrlaringiz bo‘lsa, kommentda yozib qoldiring
🔥Agar qatnashuvchilar soni 20 nafardan oshsa:
— 2 nafar g‘olib bo‘ladi
— Qancha ko‘p ishtirokchi — shuncha ko‘p sovg‘a!
🤍Birga o‘qiymiz, birga o‘samiz! AIJ oilasiga qo‘shiling!
+18
Худди мўлтонига ҳиммат қилгандек
Чақа тўлангувчи ишимдан келдим.
Қувонч мижғиланган абгор юзимга,
Остона ҳатламай табассум бердим.
Дастурхон гирдига ўтирдик жим-жит
Тортилди хомушлик сузилган коса.
Ўйлабон қарзлару-жарималарни,
Қошиқлаб-қошиқлаб симирдик роса.
Қизчам дуо қилди: - Илоҳо омин!
Берганингга шукур!. Ёмон демайди.
Жимитдек юракка сиққан бу “Шукур”
На қилай, кўнгилга хечам сиғмайди!
Ногоҳон кўтариб дафтарин шу чоқ,
Ўғлим ёрдам сўраб келгач мен томон.
Иншо мавзусини ўқисам бундоқ,
“Биз буюк давлатмиз!” масала тамом!
Юрагим гупурди, руҳим қутурди!
Гўёки тескари айланди олам!
Жавоб кутиб турган шу митти қалбга,
Дедим: “Озроққина ўйланай, болам”.
Буюклик ... Энг аввал савол сизларга,
О улуғ эшонлар, имом-домлалар,
Сиз сўраб дуолар қилган буюклик,
Қачон эл ичинда шодон йўрғалар?
Наҳотки қилинган дуолар ёлғон?
Наҳотки ўша пайт синган таҳорат?
Унда не сабабдан келмас буюклик?
Не сабаб дуонгиз бўлмас ижобат?
Сиз-чи? Ҳой, бодроқдек потирлаб чиққан,
Рутбаси ҳайбатли чаққон “Олимлар”?
Устига ўргимчак ин қуриб кетган,
Илмимиз жаҳонда қачон одимлар?
Қачон бизда бўлар учқур дронлар?
Қачон кашф қиласиз недир суюклик?
Қачон оладиган ойликни оқлаб,
Бизга келтирасиз тенгсиз буюклик?
Ҳимматсиз, қийматсиз, ҳасис боёрлар
Уйқунгиз қочганми халқ дардин ўйлаб?
Истак бўлганида даҳо йўқсилдан
Буюк ясардингиз озгина қўллаб!
Қани сиз ўқитган буюк йўлбошчи?
Устозлар, сизларга айтар арзим бор
Нега сиз ўқитган йигит-қизлардан,
Хеч буюк чиқмади. Чиқди мардикор!
Ҳукумат! Қўрққаним. Бошқарувчи куч!
Болалик чоғимда бергандинг ваъда.
“Кичик ука”ликдан чарчаб кетганман
Бўламанми мен ҳам қачондир “Ака”?
Темурий наърангни нега унутдинг?
Қани ўша ваъда, “Буюк келажак”?
Ахир сочларимга оқ тушиб қолди.
Наҳот бу буюклик ўлсам келажак?
Эй халқим! Соддадил, меҳрибон халқим!
Нега болаларинг саргардон, сарсон?
“Нажот илмдадир!” деб ўргатмасдан
Нега қуллигига кўнасан осон?
Нега сен болангни юлиб мактабдан,
Сассиқ ҳужраларга илиб қўясан?
Нега сен илмли устоздан кўра
Мунофиқ, фосиқни устун кўрасан?
Ўзимчи? Кўрсатдим халққа не фойда?
Қўлимдан келгани икки-уч байт шеър,
Буюкликка хечам ҳисса қўшмадим,
Борим қўрқоқ ота, шалвироқ бир эр!
Қомус ёзолмадим, кучли ва буюк!
Қораламаларим қилди кўнглим тўқ.
Маддоҳлик жамланган, ҳамманикидек,
Кет артишга лойиқ бир китобчам йўқ! ...
... Хаёлим туманин тарқатиб шу дам,
Ўғлим сўроқлади: - Не ёзай, дада?
Нима деб айтайин эй азиз дўстлар?
Қандай жавоб берай айни шу палла?
- Ёз! – дедим ниҳоят, фикримни жамлаб,
“Дадам қўрқоқ эди! Жоҳил ва гумроҳ!
Аммо мен албатта Буюк бўламан!
Ватан ҳам юксалгай Акбару Оллоҳ!”
Абдулла Омон.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Чиқиб кетса эди шу иблис қондан,
Сўнг топа олмаса мангуга изим.
Бир Ҳаёт бошласам ўшал ҳур ондан,
Ўз олдимда шувут бўлмаса юзим.
Қайтадан тозарсам – севсам қайтадан,
Чалғитмаса машъум хаёллар бир зум,
Арш сари зиналар қўйсам тавбадан,
Саодат асрини эслатса умрим...
Беҳзод Фазлиддин
Абдулкарим Баҳриддин (Карим Баҳриев)
Наҳот бағринг тилинган эмас,
Элнинг дарди билинган эмас,
Ҳақорат гар шул мамлакатда
Шеърларинг ман қилинган эмас.
Қора рўйхат боқсалар эди,
Қўлга кишан тақсалар эди.
Ҳеч бўлмаса ёзганларингни
Гулханларда ёқсалар эди.
Ким бойиди, ким амалда – шод.
Ким отилди, ким қамалди –дод.
Эл-улус сукутда, улкан сабрда,
Мардлар ё қафасда ва ё қабрда...
Уялармиз – биз тирик, озод.
***
УЯТ
Бу юртда чинорлар кўкка чўзилган,
Ҳаттоки юлинган ғўзалар тикка.
Узилган,
Ичимда недир узилган –
Барибир, кўз тикдим мен юксакликка.
Бу заҳил тупроққа бир чўп қадасанг,
Осмонга талпинар, тик ўсар яккаш.
Дарахтлар аскардай тик турган юртда
Инсонга уятдир эгилиб яшаш.
Далалар бепоён, саҳролар сўнгсиз,
Адоқсиз, хадсиздир бу ер, бу борлиқ.
Бу чексиз оламда, бу кенг дунёда
Уят - дили танглик, юраги торлик.
Чўққилар азалий, турар жойида,
Турар салобатли тоғлар минг йиллик.
Вазмин, оғир чўккан тоғлар пойида
Уят - ҳовлиқмалик, уят - енгиллик.
Уятдир эзилиб минг йилки шундоқ
Далада тупроқдай сарғайган, ҳайрон
Халқ кўзига боқиб ёлғон сўзламоқ...
Ҳеч ким билмаса ҳам, уятдир ёлғон.
Бир дон эксанг, униб ёзади япроқ,
Гулларнинг атридан булбуллар сайроқ.
Тош ҳам гуллаб ўзин англатган юртда
Уятдир зулм кўриб,
сассиз яшамоқ...
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ўзбекистонда ажрашиш жараёнидаги энг катта зиддият шундаки, қонун бир нарсани айтади, ҳаёт эса бошқача кечяпти. Расман оила сақланиши керак, амалда эса у аллақачон тугаган бўлади. Суд эса кўп ҳолларда реалликни эмас, қоғоздаги никоҳни сақлашга уринади.
Ҳолатни очиқ айтайлик: 2–3 йил эмас, баъзан 5–10 йилдан бери эр-хотин бўлиб яшамайдиган, ҳар ким ўз ҳаёти билан кетган, ҳатто бошқа муносабатлар ва фарзандлари бор одамлар судга келади. Бу ерда “оилани сақлаш” деган гапнинг ўзи мазмунсиз. Оила аллақачон тугаган. Лекин шунга қарамай, суд яраштириш муддати беради. Нима учун? Кимни ва нима учун яраштириш керак?
Янада оғири — бу жараён кўпинча формалликка айланган. Қоғозда “яраштириш чоралари кўрилди” деб ёзилади, лекин ҳеч ким ҳақиқатан бу оилани тиклаш мумкинлигига ишонмайди. Бу ерда реал мақсад оилани сақлаш эмас, балки статистика ва “расмий тартиб”ни бажариш бўлиб қолган. Натижада инсон тақдири қоғозбозликка қурбон бўляпти.
Энг баҳсли нуқталардан бири — эътиқод билан қонун ўртасидаги зиддият. Агар эр хотинига уч талоқ берган бўлса, ислом нуқтаи назаридан бу никоҳ тугаган ҳисобланади ва бирга яшаш мумкин эмас. Бу — оддий диний қоида эмас, инсоннинг эътиқоди. Лекин суд учун бу факт аҳамиятга эга эмас. У ҳали ҳам “сизлар эр-хотинсизлар” деб қарайди ва яраштиришга уринади. Бу эса амалда инсонни ўз эътиқодига зид ҳолатга тушириб қўяди.
Бу ерда масала фақат динда эмас. Ҳатто динни четга суриб қўйсак ҳам, мантиқан: агар икки томон ҳам ажрашишга қатъий қарор қилган бўлса, ишонч йўқолган бўлса, бирга яшаш истаги йўқ бўлса — бу муносабат тугаган. Уни суд қарори билан “қайтариб бўлмайди”. Мажбурлаб сақланган оила — оила эмас.
Ҳуқуқий давлатларда бу масала анча оддий ҳал қилинади. АҚШда “келишолмадик” деганнинг ўзи етарли. Германияда бир йил алоҳида яшаш — никоҳ тикланмаслигининг асоси сифатида қабул қилинади, уч йилдан кейин эса иккинчи томон қарши бўлса ҳам ажратилади. Францияда икки томон рози бўлса, ҳатто судсиз — нотариус орқали ажрашиш мумкин. Бу ерда давлат никоҳни сақлашга эмас, инсон қарорини ҳурмат қилишга урғу беради.
Бизда эса аксинча: никоҳни сақлашга уриниш кўп ҳолларда сунъий ва натижасиз. Натижада тизимнинг ўзига ишонч пасаяди. Одамлар “қонуний йўл билан ҳал бўлмайди” деган хулосага келади. Шу ерда хавфли тенденция бошланади: кимдир ишни тезлаштириш учун “йўл қидиради”, кимдир таниш-билиш орқали масалани ҳал қилишга уринади. Бу эса коррупциявий ҳолатларга шароит яратади.
Яна бир жиддий оқибат — фуқаролар расмий никоҳдан қочишни бошлайди. Чунки одам шундай хулосага келяпти: “кейин ажрашиш муаммо бўлади, яхшиси никоҳсиз яшайман”. Бу эса эртага янада катта ҳуқуқий муаммоларни келтириб чиқаради. Никоҳсиз яшаш кенгайган сари аёлнинг ҳуқуқий ҳимояси заифлашади, болаларнинг ҳуқуқий мақоми мураккаблашади, мулк ва мерос бўйича низолар кўпайади.
Энг оғир ҳолатлардан бири эса — ўта шахсий, интим муносабатларни маҳаллага олиб чиқиб, комиссия қилиб муҳокама қилиш амалиётидир. Бу на ҳуқуқий, на ахлоқий, на мантиқий жиҳатдан оқланади. Оилавий низо — бу икки инсоннинг шахсий ҳаёти. Уни жамоат муҳокамасига айлантириш инсон қадр-қимматига тажовуз ҳисобланади. Бу ерда “яраштириш” эмас, аксинча, таҳқир ва босим пайдо бўлади.
Энг тўғри ёндашув шундай бўлиши керак: давлат оилани мажбурлаб сақламаслиги керак, балки адолатли ва тезкор тарзда муносабатни расмий тартибга солиши керак. Агар оила фактик тугаган бўлса — буни тан олиш керак.
Акс ҳолда қонун ҳаётдан орқада қолади, ҳаёт эса ўз йўлини топади — лекин бу йўл кўпинча тартибсиз ва хавфли бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
– Qanday qizga uylanay?
– Yuragingni joyidan koʻchira olgan qizga. Uylanish arafasida qiz qidirasan, bu tabiiy. Odamlardan maslahat soʻraysan, izlaysan, topilganini surishtirasan. Yaxshi qiz boʻlsa, deysan. Lekin yaxshi qiz boʻlgan taqdirda ham yuraging uni koʻrganda qimirlab ketsin. Sev. Koʻzinimi, qoshinimi, yuzinimi, kulishinimi, qay jihatini boʻlsa ham sev. Chunki har qancha yaxshi boʻlmasin, baribir inson zoti xatokordir. Ozmi, koʻpmi xato bor hammada. U xatolarni yashab koʻrgach anglaysan. Ana oʻsha yashash asnosida koʻzga koʻringan xatolarga koʻz yumish uchun ham sevish kerak. Aks holda, kichik xatolar, balki, ziynatlar ham katta xato boʻlib koʻrinaveradi…
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Duolar o‘rnini xayollar egallagan kundan buyon zaradamiz...
Zamonaviy dunyoda eng ko‘p soxtalashtirilgan, ataylab buzib talqin qilinadigan tushunchalardan biri — “siyosiy Islom”dir. Uni Islomning bir “yo‘nalishi”, ekstremal varianti yoki tarixiy tasodif sifatida ko‘rsatishga urinadilar. Aslida esa Islomning siyosiy bo‘lishi — uning tabiiy holati, undan ajratib bo‘lmaydigan mohiyatidir.
Islom hokimiyat masalasini chetlab o‘tolmaydi, chunki hokimiyat — bu faqat institut emas, balki ma’nolarni belgilash huquqidir. Kim ma’noni belgilasa, u tarixni belgilaydi. Kim tarixni belgilasa, u insonni belgilaydi. Shu sababli kufr tizimi Islomni eng avvalo ma’nodan, keyin esa siyosatdan ajratishga intiladi.
Shayx Ali Tantoviyning "Ey o‘g‘lim" kitobidan.
Kim Islomni faqat masjid ichiga qamab qo‘ymoqchi bo‘lsa, u ongli yoki ongsiz ravishda kufr loyihasiga xizmat qilmoqda.
Shaharda baxtsiz odamlar uchun yashash qulay. Odam shaharda yuz yil yashashi mumkin, biroq uning allaqachon o‘lib, chirib ketganini hech kim bilmaydi.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Kamoli e'tirof dushman tomonidan keladi. Kamoli tanqid esa doʻstdan. Biz esa dushmanning tanqidi, doʻstning e'tirofiga aldanib yuribmiz.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Kasallikdan qo‘rqish kasallikka, kambag‘allikdan qo‘rqish kambag‘allikka, sexr va ko‘z tegishidan qo‘rqish dardga, bir musibatdan qo‘rqish undan ham kattaroq musibatga olib boradi. Ba’zan qalb kasalligi qo‘rquvdan kelib chiqadi.
"Ularga qo‘rquv yo‘q"
“Ҳар бир нарса фақат унинг қарши томони орқали англанади."
"Ҳар бир нарса ўз зидди билан мавжуддир!" — деган фикрни албатта кўплаб машҳур файласуфлар нутқидан эшитгансиз. Мансур Халлож эса бу фикрга бир оз бошқачароқ ёндошади: у нарсанинг фақат зидди орқали мавжуд бўлишини эмас, балки зиддидан маъно чиқаришнинг аҳамиятини кўрсатади. Бу эса ҳақиқатнинг ҳақиқий моҳиятини излаш билан боғлиқдир.
Ҳақиқат моҳиятини англаган инсон эса ҳақиқатнинг ўзигa етади. Зиддиятлар кўп нарсаларни тушунишга ёрдам беради. Иссиқликни ҳис қилмасдан совуқни, ғамни билмасдан шодликни тушуниш қийин...
Албатта, булар оддий мисоллар. Асосийси, инсон бирор нарсанинг борлигини ва қадрини тафаккур орқали англайди.
Ўлим — бу дунёдан кетиш ҳолатидир. Демак, ўлим ҳақида ўйлаган ва уни англаган инсон ҳаёт қадрини билмасдан қололмайди. Инсон ўлимни англаганида ҳаётнинг қадрини ҳам англайди.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
“ХАЛҚ ПОДАГА АЙЛАНМОҚДА...”
Эстраданинг ҳаёсиз юмористик концертларида ётиб қолгунча қаҳқаҳа отётган оломон ва бундай аҳмоқона ҳайвоний кишнашга ўхшаб кетадиган кулгини миллионлаб телевизорларда кўпайтириб тарқатилиши, уятини йўқотган қизларнинг телевизорга чиқиб олиб ўзларининг ишқий саргузаштлари лаззатларини ҳикоя қилишлари, мактабларда адабиёт дарси қисқартирилганини кўриб, эшитиб – менда кимдир халқни подага айлантиришни жуда-жуда истаётгандек таассурот уйғотади... Биз ақл бовар қилмас ахлоқсизлик, разолат, ичкиликбозлик, ғийбатларга йўл очиб, ҳар қандай буюк ақл-идрок эгасини бешикдаёқ бўғиб ўлдиришга қодир бўлиб боряпмиз... Халқнинг аксарияти эса бу палағда ва сасиган хўракни хурсандлик билан ҳазм қилиб юбормоқда.
Олег Басилашвили.
"Неужели это я?! Господи..." китобидан.
Жалолиддин Сафоев таржимаси
🖐 Кредит олманг! Олманг!!!
– 100 млн кредитим бор. Жуда қийналиб кетдим. Шуни сиз тўлаб берсангиз, сизга ойига 2 млндан бериб бораман.
– Яъни 100 млн кредитни мен тўлайман, менга 50 ой ёки 4-5 йилда майдалаб узасиз. Шунақами?
– Ҳа. Балки 2-3 йилда ҳам узиб юборарман…
– Тўғри, аҳмоққа ўхшаб кўринсам керак. Лекин бу даражада эмас-да!
* * *
– 70 млн кредитим бор, шуни ёрдам қилинг. Бераман, алдамаяпман.
– Нима бўлганди?
– Отам ўтиб қолди. Маросимларига кредит олиб ишлатдим. Фоизи кўпайиб кетди.
– Қарзи йўқ отангизни қарздор қилиб кўмибсизда...
– Ёрдам бермасангиз ақллилик қилманг!
* * *
– Ойлигим 10 млн, кредитим 6,5 млн сўм. Етказа олмаяпман.
– Тўлов бунча кўп, ўзи кредитни нега олгансиз?
– Олдинги кредитимни тўладим…
* * *
🏦 Юқоридагиларнинг бирортаси шахсан менга таниш эмас, лекин бемалол сўраяпти. Кузатиб, «Кредит психологияси» деган фикрга келдим: булар ўрганиб қолган, ҳаёт реаллигини йўқотган. Ўтмишини қариндошига берган, бугунини танишига юклаган, келажагини эса нотанишга сотяпти.
❌ Диний тарафини яхши биласиз, тушунтириш менга эмас. Балки ишбилармон, пулни пулга уриб фойдани эплай оладиган тадбиркорларни тушуниш мумкиндир. Молияни тушунмайдиган одамга қийин вазиятда кредит ечим бўлмайди, билаъкс жарга улоқтиради.
Аброр Зоҳидов
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
#xayriya
Suratda Toshkent shahrida yashovchi Abdivokhapova Umidaning farzandi - Qodirov Muhammadjon. 2018-yilda tug'ilgan.
Muhammadjonga Salomiy Sudirgi tashxisi qo’yilgan edi. Boshiga lazer terapiya pilazma qilindi. Hammasidan yaxshi o'tdi, lekin endi uning ko'zlarida muammo boshlandi. Ko'zlar deyarli ko'rmayapti, operatsiya uchun esa 10 million so'm kerak ekan.
Karta raqami:
8600. 0604. 8803. 8747.
Ushbu karta otasi Qodirov Sherzodning nomida.
Onasining Telefon raqami:
+998998105027
Sizlardan Muhammadjonning holatiga befarq bo’lmasligingizni so’rab qolamiz.
Beminnat, beg’araz qilingan yaxshilikni Robbimiz mukofotlasin!
Robbimiz qalblarimizni ulfat etsin. Himmatimizni baland aylasin.
Har kim qo’lidan kelgancha (10.000 so’m) bo’lsa ham yordam bersa edi.
Ortiqcha erkinlik berish ham ayollarga yuk ekan. Ular gohida qiynalib ketyapti.
Энди Хайрулла Ҳамидов айбдорми?
Бу бола ҳар доим кимнидир айбдор қилишга интилади дейишга шошилманг. Гап шундаки, кача Хайрулла ака ёзган тўртликни каналимга жойлагандим. Кейин ушбу тўртликдаги охирги мисра куни бўйи ақлимдан кетмади. Етмаганига шу мисра сабаб ҳар хил хотиралар кўз ўнгимда гавдаланишни бошлади.
Сиз ҳам болалигингизда жаннат, жаҳаннам, фаришталар, Одам Ато ва Момо Ҳавво ҳақида уйдаги катталар билан суғбатлашганмисиз? Хуллас, мен болалигимда жуда серсавол бўлганман. Ранг-баранг саволлар билан уйдагиларни бошини оғритардим. Опам мендан тахминан 2 ёш катта. Ойимнинг айтишларича ҳатто ўзимдан ёши катта опамдан ҳам тезроқ гапиришни ўрганган эканман.
Ўша кунлар кечагидек эсимда.. раҳматли бобом ва бувим ёнларига олиб ҳар хил насиҳатлар қилардилар. Бир куни бувим "Болам 12 ёшдан кейин сенга ҳам гуноҳ ёзилишни бошлайди. Одамларни хафа қилма, очликдан ўлсанг ҳам ҳечқачон ўғрилик қилма, ёлғон гапирма, ҳар доим яхшилик қил" мазмунида насиҳат қилётгандилар. Кейин менинг ҳам шумлигим тутиб бувимни саволлар билан кўмиб ташладим:
— Алдасам нима бўлади?
— Алдасанг гуноҳ бўлади болам.
— Гуноҳ бўлса нима қилибди?
— Эртага ҳаммамиз нариги дунёга борганимизда жавоб берасан.
— Қандай жавоб бераман?
— Кўп ёлғон гапирганлар жаҳаннамга ташланади ва оловда ёнади. Агар кўп ёлғон гапирсанг сен ҳам шундай жавоб берасан.
— Ия қанақасига? Оловни ичида ўлиб қоламанку...
— У кунда ҳеч ким ўлмайди. Одам кулга айланса ҳам жони чиқмасдан қайт қайта ёнаверади.
Шунақа суҳбатлардан кейин анча ўзимга келиб қолардим. (Илтимос, сиз ҳам фарзандларингиз ёки невараларингиз билан шунақа мавзуларда тез-тез суҳбатлашиб туринг. Ишонинг, улар бу суҳбатларингизни бир умр унутишмайди)
Хуллас Хайрулла ака юқоридаги тўртликда ишлатган "Ўлимнинг ўзи ҳам ўлдирилар кун" мисраси бугунги кунимни ғалати, тушкун кайфиятда ўтишига сабаб бўлди. Албатта айб Хайруллаа Ҳамидовда эмас)) Кейин тушуниб етдим-ки ҳақиқатдан ҳам ушбу мисра қиёмат кунини том маънода ифодалаган. Ўлининг ўзи ҳам ўлдирилар кун...
Хайрулла Ҳамидов даҳо одам...
Туркчасига айтганда: Adamın dibi...
———
Охират соати тўлдирилар кун,
Йиғлаган кўзларни кулдирилар кун,
Ёпилар қочишнинг сўнги бекати -
Ўлимнинг ўзи ҳам ўлдирилар кун.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Яна ўзбек тили ва ўзбеклигим ҳақида фикрларим:
Ўтган йили Москвадан китоб олиб кираётгандим, божхоначи "арабча китоб эмас-а", деб суриштириб қўйди. Февралда антитерроризм бўлими ходимлари билан суҳбатлашишга мушарраф бўлгандим, "сиз арабчадан инглизчага ҳам таржима қила олсангиз керак", деб қолди биттаси. Нимага унақа деб сўради, деб ўйласам, арабчани билармикин, деб суриштирмоқчи бўлди, чамаси... Шунинг учун айтаман, ўзбекча китоб ўқисам, ўзбек бўлиб қолишдан қўрқаман, деб. Ўзбекчада исломий китоб ўқисам ҳам мусулмон бўла олмайман, ўзбеклигимча қолиб кетаман, чунки чала бўлади ўша китоб, ёки ўзгартирилган. Битта ёзувчи айтади, диний қўмита "кофир" сўзини "душман" сўзига ўзгартиришни буюрибди асаридаги. Бу ҳудди АҚШда негрларни негр дейиш таъқиқлангани каби, одамларнинг онгини чеклашга киради.
Албатта, бу адабий услуб эди, ўзбекча китоб ўқийвераман, гап ўзбекча китоблар фильтр қилинишида, ўзбекча тавсирлар нашрдан нашрга камайиб, қисқариб боришида, ҳадис китоблари люстрация қилинишида, ва бу чекловларни англаш учун чет тилида, ҳеч бўлмаганда русча ёки инглизчада нималарнидир ўқиш кераклигида.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ahmoq ayolga pardoz yordam bermaydi...
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Allohning haqlaridan senga vojib bo‘lvan amallariga mahkam yopish va ularni ado etishga harakat qil. Bularning eng muhimi — yashirin shirkdan saqlanishdir.
Yashirin shirk shuki: inson ko‘rinib turgan sabablar (vositalar)ga suyanib, ularning mavjudligi bilan qalbi xotirjam bo‘lishi, ular yo‘q bo‘lsa esa qo‘rquv va xavotirga tushishidir. Har qanday insonning, ayniqsa mo‘minlarning bunday sabablar bilan bog‘lanib qolishi va shunday e’tiqodda bo‘lishi kufrga olib boruvchi so‘qmoqdir!
Qur’oni karimda yashirin shirkga shunday ishora qilingan:
Yusuf surasi 106‑oyat:
“Ularning ko‘pchiligi Allohga faqat shirk qo‘shgan holda iymon keltiradilar.”
Ya’ni Allohning borligiga iymon keltirib, ammo barcha ishlarning mutlaq bajaruvchisi sifatida Allohni yagona deb bilmagan kishilarning iymoni nuqsonlidir. Agar ular Allohning borligi va birligiga ham iymon keltirmagan bo‘lsalar edi, bu ochiq kufr bo‘lardi.
Bir hadisda Payg‘ambarimiz
Muhammad
(shunday dedilar): “Bilasizlarmi, Allohning bandalari ustidagi haqqi nima?
Allohning bandalari ustidagi haqqi — Unga hech narsani sherik qilmasdan ibodat qilishlaridir. Agar ular shunday qilsalar, bandalarning Alloh ustidagi haqqi shuki, Alloh ularni azoblamaydi.”
Hadisdagi “hech narsa” so‘zi umumiy ma’noda kelgani uchun ochiq shirkni ham, yashirin shirkni ham o‘z ichiga oladi.
Shunday qilgan kishilarning qalblari Allohdan boshqa hech narsaga bog‘lanmaydi.
Ochiq shirk — kufr va inkordir, ya’ni Islomdan chiqishdir. Buning azobi ma’lum.
Yashirin shirk esa sabab va vositalarga suyanish va ularga ishonishdir. Bunday kishilar duch keladigan azob — aynan shu sabablarning o‘ziga bog‘lanib qolishdir. Chunki sabablar yo‘q bo‘lib ketishga mahkumdir. Ular mavjud bo‘lsa ham, kamayib qolishi yoki yo‘q bo‘lib ketishidan qo‘rqib, qalblari doimo iztirob ichida bo‘ladi. Agar sabablar yo‘q bo‘lsa, ular bundan ham ko‘proq iztirob va azob chekadi. Demak, sabablar bor bo‘lsa ham, yo‘q bo‘lsa ham — har ikki holatda ham ular iztirobda yashaydilar.
Ammo Allohga hech narsani sherik qilmagan va sabab-vositaga suyanmagan kishilar esa ularning borligi yoki yo‘qligidan bezovta bo‘lmaydilar. Ular doimo huzur va ne’mat ichida bo‘ladilar. Chunki ular sabablar emas, balki Allohga tavakkal qilganlar. Alloh esa doimo mavjud bo‘lib, bandalariga kutmagan joydan ham hisobsiz rizq berishga qodirdir.
Bu holat Qur’onda ham aytilgan: Taloq surasi 2–3‑oyatlar:
“Kim Allohdan qo‘rqsa (taqvo qilsa), Alloh unga chiqish yo‘lini beradi va uni o‘zi o‘ylamagan tomondan rizqlantiradi.”
Demak, insonning Allohdan haqiqiy qo‘rqayotganining — ya’ni taqvodor ekanining belgisi shuki, unga rizq kutmagan joydan keladi. Agar rizqi faqat o‘zi kutgan joydan kelayotgan bo‘lsa, u hali taqvoning haqiqiy darajasiga to‘liq yetmagan bo‘ladi.
"Ularga qo‘rquv yo‘q" kitobidan.
"Eshikni sen uchun ochiq qoldirdim.
Ammo ichkariga hamma kirdi —
odamlar, ilonlar, qushlar, hasharotlar,
chang, yomg‘ir, shamol...
Faqat sen kelmading.."
Odamlar uning ismini hayqirib aytishlarini va atrofida parvona bo'lishlarini xohlaydigan kishi - tirik sanamdir (butdir). U ham tosh va yog'ochdan yo'nilgan sanamlarning qismatiga (ya'ni, parchalanishga) loyiqdir!
Qodir Misiro‘g‘lining "Hayot falsafasi" kitobidan.
Yetti yoshli bola edim. Bir kecha onamning: "Xufton o'qidingmi?" degan savoliga yolg'ondan "Ha", deya javob berdim. Onam menga shubha bilan qaradi-da, aytdi: "Nima desang de, lekin bilib qo'y, U Zot seni ko'rib turibdi!"
Onamning bu so'zidan murg'ak yuragimga qo'rquv kirdi va namoz o'qigani o'rnimdan turdim...
"Ularga qo‘rquv yo‘q"
"Nimadir berishing va buning evazini (mukofotini) odamlardan emas, balki odamlarning Parvardigoridan bo‘lishini bilishing naqadar go‘zaldir."
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ким масжиддан бировни тўсса, у албатта жаннатдан тўсилади. Ким ибодатли одамни кўрса юраги сиқилса, унинг ичига жин ва шайтон кириб олган бўлади. Ким мўмин одамнинг мўминлиги учун мусийбат етказишидан мамнун бўлса, ё мунофиқ ва иймонида шубҳа бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Men bizga yaratilgan sharoitlarda hijob kiyib yurgan muslima ayollarga dushmanlar orasida to‘liq harbiy tantanali kiyimda yurgan askarga qanday qaralsa, shunday — katta hurmat va izzat bilan qarayman. Menimcha, ayol kishi uchun hozirgi kunda hijob kiyish — bu jihoddir.
Shayx Ali Tantoviy _ Ey qizim