2533
Abdulloh ibn Muborak dedi: - Hikmat, pand-nasihatni devorda topsang ham, o‘qi, ibrat ol... Admin bilan bog‘lanish uchun: @HikmatlarXazinasi_bot
Odamlar uning ismini hayqirib aytishlarini va atrofida parvona bo'lishlarini xohlaydigan kishi - tirik sanamdir (butdir). U ham tosh va yog'ochdan yo'nilgan sanamlarning qismatiga (ya'ni, parchalanishga) loyiqdir!
Qodir Misiro‘g‘lining "Hayot falsafasi" kitobidan.
Yetti yoshli bola edim. Bir kecha onamning: "Xufton o'qidingmi?" degan savoliga yolg'ondan "Ha", deya javob berdim. Onam menga shubha bilan qaradi-da, aytdi: "Nima desang de, lekin bilib qo'y, U Zot seni ko'rib turibdi!"
Onamning bu so'zidan murg'ak yuragimga qo'rquv kirdi va namoz o'qigani o'rnimdan turdim...
"Ularga qo‘rquv yo‘q"
"Nimadir berishing va buning evazini (mukofotini) odamlardan emas, balki odamlarning Parvardigoridan bo‘lishini bilishing naqadar go‘zaldir."
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ким масжиддан бировни тўсса, у албатта жаннатдан тўсилади. Ким ибодатли одамни кўрса юраги сиқилса, унинг ичига жин ва шайтон кириб олган бўлади. Ким мўмин одамнинг мўминлиги учун мусийбат етказишидан мамнун бўлса, ё мунофиқ ва иймонида шубҳа бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Men bizga yaratilgan sharoitlarda hijob kiyib yurgan muslima ayollarga dushmanlar orasida to‘liq harbiy tantanali kiyimda yurgan askarga qanday qaralsa, shunday — katta hurmat va izzat bilan qarayman. Menimcha, ayol kishi uchun hozirgi kunda hijob kiyish — bu jihoddir.
Shayx Ali Tantoviy _ Ey qizim
Hayvonda fahm yo'q, oson qo'rqadi,
Ters kelsa, sichqondan sirtlon qo'rqadi.
Bandalar Xudodan qo'rqmayin qo'ysa,
Sho'ri shu - insondan inson qo'rqadi...
S. Rauf
Намозга эътиборсиз бўлиш ризқ камайишининг бошланишидир. Бирор қавм намозга бепарво бўлар экан, илк жазо сифатида ризқлари камайтириш бўлган.
Ибн Ҳажарнинг “Фатҳул Борий”идан.
Bir stakan suv bilan o'qiladigan kitob❤️🔥
Finalizm — bu qo‘rqitish mexanizmi emas. Bu — ma’no tug‘diruvchi hodisa. Chunki faqat yakun mavjud bo‘lgandagina har bir harakat, har bir tanlov, har bir qaror o‘z vazniga ega bo‘ladi. Cheksiz davom etuvchi jarayonda esa hech narsa hal qiluvchi bo‘la olmaydi.
Zamonaviy inson ongidan finalizm ataylab sug‘urib tashlangan. Unga “cheksiz taraqqiyot”, “barqaror rivojlanish”, “ochiq kelajak” haqidagi miflar taklif etilgan. Bu miflarning barchasi bitta maqsadga xizmat qiladi: insonni oxirgi mas’uliyatdan ozod qilish. Oxir bo‘lmagan joyda gunoh ham, jasorat ham ma’nosiz bo‘ladi.
Finalizm insonni subyektga aylantiradi. Chunki u o‘z hayotini “vaqtni o‘tkazish” sifatida emas, balki qarorlar zanjiri sifatida ko‘ra boshlaydi. U biladiki, har bir qaror — qaytib bo‘lmaydigan tanlov.
Oxirzamon — bu ong holati. Bu holatda inson dunyoni betaraf manzara sifatida emas, balki yakun sari ketayotgan maydon sifatida idrok etadi. Bu idrok esa betaraflikni imkonsiz qiladi.
Агар Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло кишига солиҳа умр йўлдош бермаса, у билан турмуши фақатгина динининг бир қисмидан кечиши эвазига йўлга тушади. Бу, тажрибада кўрилган, билинган нарса.
"Ишқ имтиҳони" китобидан.
Bir ramazon kuni bek shoir Xashmatdan so‘radi: Xashmat, sening ham qarzing bormi?
-Ha, bor taqsir!
-Qancha?
-Mahalla baqqolidan ming tanga, qassobdan besh yuz tanga...
-To‘xta, to‘xta. Men sendan pulu mol qarzini so‘raganim yo‘q, ro‘zadan qarzing bormi deyapman?
Shoir Xashmat javob berdi:
-Bek, ro‘za qarzini Alloh so‘ramasmidi?
Sizning so‘raydiganingiz, haytovur pul qarzidir?
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
MIYA HAQIDA MASAL
— Do‘xtir, miyam ishlamay qolayotganga o‘xshaydi. Go‘yo hamma qatori yashayapman, lekin tevaragimda nimalar bo‘layotganiga hech aqlim yetmayapti. O‘ylamoqchi bo‘laman, o‘yimga bir fikr kelmaydi, boshim g‘ovlab ketaveradi. Asablar bitdi, chinqirib yuboryapti. Nima qilsam ekan-a? Iltimos, biror chorasini ayting.— Asabni qo‘zg‘aydigan ham, chinqiratadigan ham, yeb-bitiradigan ham miya bo‘ladi!To miya bor ekan, asabga tinchlik yo‘q. Buning ustiga, sizning miyangiz aynigan. Miya deganimiz o‘zi ikki hovuch qatiqdan boshqa narsamas. Sut aynisa, nima bo‘ladi? Qatiq bo‘ladi. Qatiq aynisa, nima bo‘ladi? Zahar bo‘ladi! Aynigan qatiqni qancha tez to‘kib yuborsangiz, shuncha yaxshi. Endi, o‘sha miya deb ataladigan qatig‘ingiz aynisa, unga endi chora yo‘q, tuzalmaydi! Yaxshisi, u zahar butun tanangizga yoyilib ketmasidan undan shartta qutuling. Bosh chanog‘ingizni ochamiz-da, qirtishlab tozalab tashlaymiz.— Iye, miyasiz qanday yashayman keyin, do‘xtir?— Odam ochlikdan o‘lishi mumkin, ovqatsiz yashay olmaydi, lekin miyasiz bemalol yashayveradi. Qaytaga yaxshi bo‘ladi. Shaxsan o‘zim do‘xtirlik faoliyatimda qanchadan-qancha odamning miyasini olib tashlaganman. Yurishibdi-ku yashab. Mana shu ko‘cha-ko‘yda ko‘rayotganingiz odamlarda hammasida miya bor deb o‘ylaysizmi? Bu boshlarning ichi bo‘sh, bosh chanog‘i yuvilgan hammasining. Har kuni o‘nlab, yuzlab, minglab odam biz do‘xtirlarga kelib miyasini oldirtirib tashlaydi. Siz hatto kech qoldingiz...— Yopiray, odam ularni miyasiz deb o‘ylamaydi... Ko‘rinishlari ham tuppa-tuzuk...— Ha, ana! Miyalaridan voz kechganlaridan keyin shunaqa tuppa-tuzuk bo‘lib qolishdi. Ungacha qovoqlari soliq, yuzlari so‘lg‘in, boshlari hech tashvishdan chiqmay yurishgan edi o‘zlarini o‘tga-cho‘g‘ga urib. Mana, endi qarang: egnilarida chiroyli kiyimlar, oldilarida xilma-xil ovqatlar, taglarida allambalo moshinalar, o‘yin-kulgi qilib... yashab yurishibdi shu zormanda miyasiz ham. So‘rang ulardan, miyasiz qanday bo‘larkan, deng. Yashash yengillashdi, deyishadi. Hech narsani o‘ylamaysan, hech narsaga bosh qotirmaysan, tevaragingga parvo qilmaysan... to‘g‘rirog‘i, o‘ylash, bosh qotirish, parvo qilish nima ekanini bilmaysan ham, zo‘r ekan, deyishadi. U yog‘ini so‘rasangiz, tinch-sokin yashashingizga miya xalaqit qiladi o‘zi. Qo‘rqmang, shartta oldirib tashlang, hojat quvuriga to‘kib yuboring. Yashasin miyasizlik!— Ajoyib gaplar aytdingiz. Ilgarilari bunaqa gap hech eshitmaganman. Qiziqtirib qo‘ydingiz. Boshim qattiq og‘riydi, u og‘riqlardan ham paqqos qutulsam kerak-a? Qolaversa, bir xaltacha sasiq qatiqni bir umr boshda ko‘tarib yurish jonga tegib yuruvdi o‘zi! Ortiqcha yuk.— Miyasi yo‘q degani aqli yo‘q deganimas. Mana, qarang, shu aynigan miyangiz bilan ham eng aqlli gapni aytdingiz: miya ortiqcha yuk! Haqiqatda to‘g‘ri! Miya kichkina jussaga butun olamning tashvishini yuklaydi, xolos. Yashasin miyasizlar!— Xafa bo‘lmasangiz, bitta narsa so‘rasam, maylimi?— So‘rang, tortinmang.— Shuncha foydali maslahat beryapsiz, o‘zingizda...— ...miya bormi, deb so‘ramoqchisizda, a? Biz Oliy o‘quv yurtida "Miyasizlik — sihat-salomatlik garovi!" degan birinchi darsni olgan paytlarimizdayoq navbat turib miyalarimizni oldirib tashlaganmiz! Ya’ni, xotirjam bo‘ling, pichoqni oldin o‘zimizga urganmiz, og‘rimagani uchun bemalol boshqalarga ham urib yuribmiz! Bo‘ldimi, endi ishondingizmi, oldirasizmi, tezroq ayting, tashqarida sizga o‘xshaganlardan yuztasi kutib qoldi...
Nurulloh Muhammad Raufxon
Xo'rozdan so‘rashibdi:
Nega sen lochindan qo‘rqasan?
Seni hajming undan yirik bo'lsa, tumshug‘ing ham uning tumshug‘idan uzun bo'lsa, qanotlaring ham uning qanotidan katta?
Xo'roz aytibdi:
"Jo'jalik vaqtimda qalbimga kirib qolgan qo‘rquv haligacha tark etmagan"
Musulmonlar yutuqlaridan yuragi yorilib ketayotganlar holati shunga o‘xshaydi.
Ularda "vatanini hech kimga bermaydigan" armiya, qurollar bor, ortlarida katta davlatlar, ular sabab jonidan to'ygan millionlagan xalq bor.
Shunga qaramay to‘rt-besh musulmonning g‘alabasi ularni tashvishga soladi.
Ular erkaklarning soqoli, ayollarning hijobidan yuraglari yorila boshlaydi..
Adolat zolimning ajali.
Taqvo esa fosiqning nihoyasi.
Ilm jaholatning dushmani.
Bundaylar nazdida agar musulmonlar urush qilsa, bu "fitna". Sulh qilishsa, sulhlari "o‘yin" bo'ladi.
Qarama qarshiliklar sababi nafslaridagi fisqu-fujur sabab haqiqatni yomon ko‘rishlari.
"Ularga qo‘rquv yo‘q" kitobidan.
"Мана шу мусулмонларнинг асл аҳволи!"
Бу суратда биз нимани кўряпмиз? Суратдаги одам "Ичи нафрат ва адоватга тўла бир мусулмон кўринишида" — шундай эмасми? Ғоявий мухолифларимиз "Мусулмонлар қолоқ, мусулмонлар мутаассиб, мусулмон ундай, мусулмон бундай!" дейиш учун ушбу расмдан йиллар давомида фойдаланиб келишди.
Мен ҳам шу суратни илк бор кўрганимда, "Мен бу одамдай эмасман. Валлоҳи биз бунақа эмасмиз!" дегандим. Ростан ҳам биз бу одамга ўхшамаймиз, биз бу одамлардан эмасмиз.
Ахир мусулмон дегани ҳам шунақа бўладими?
Йўқ, мусулмон — оқ кўнгил, ҳалийм, даъват қилувчи, содда инсон бўлади.
Аммо биз ҳақиқий мусулмон бўлсак, унда бу одам ким?
Бизни йиллар давомида уялишимизга сабабчи бўлган, "мутаассиб" кўринишидаги одам— Шакил Аҳмад Баҳт — Ҳиндистонлик мусулмон.
Энди иккинчи савол: Нега бу одам бунчалар ғазабли кўриняпти?
Гап шундаки Бу одамнинг синглиси аёлларга Қуръони Карим ўргатувчи, жуда яхши, савияли муаллима қиз эди. Ҳа, бизга "мутаассиб" деб нафратга тўла юз билан кўрсатиладиган одамнинг синглиси аёлларга ҚУРЪОН ўргатарди.
Аммо муаллиманинг бу фаолияти энг кўп кимларни безовта қилган деб ўйлайсиз? Муаллиманинг фаолияти, ўзларини “илғор, тинчликпарвар" қилиб кўрсатиб, “Келинглар, ҳаммамиз бирга жаннатга борайлик”, дейдиган ҳинду динига мансуб радикалларни безовта қилди.
Воқейлик шундай бошланган: Ўша, "тинчликпарвар" барча динларга "бағрикенг" Ҳиндистон полицияси Аҳмад Баҳтнинг синглисига "Қуръон ўргатмайсан" деб таъзийқ ўткизган.
Кунлардан бир кун полиция Мусулмон оиланинг уйига бостириб кирди. Акаси Аҳмадни четга улоқтиришди, Қуръон ходимасини эса балкондан пастга ташлаб юборишди. Ўша мутҳиш кунда муаллиманинг бели синди. Полиця ходимлари эса қизни ҳатто касалхонага ҳам олиб боришмади.
"Терорист" бўлиб кўзимизга кўринган Аҳмад Баҳт ўз синглисини олиб уйига кирди, тўшакка ётқизди. Тўрт йил давомида “Синглимни даволаб беринг”, деб ўтиниб ёлворди. Аммо гулдек синглиси аканинг кўз ўнгида аста-секин сўлиб борарди. Тўртинчи йилда эса сингил жон берди.
Шакил синглисининг жасадини олиб кўчага чиқди.
“Энди мен нима қилай? Бунинг ҳисобини кимдан сўрайман? Мен адолатни кимдан талаб қиламан?” деганида, полиция
жасадни олиб "Кел, керак бўлса ўлигига ҳам тажовуз қиламиз.” деди.
Шакил Аҳмад ана ўша куни қичқирди. Энг охирида, жон-жонидан ўтиб кетгандан сўнг — қичқирди.
Энди савол: Сиз ҳали ҳам ўша одамни Терарист деб биласизми?
Сиз ҳали ҳам ўша “Жирканч одам” деб бизга кўрсатилган инсондан уяласизми? Юқорида "Аммо биз ҳақиқий мусулмон бўлсак, унда бу одам ким?"-деб савол бергандим. Бу саволга жавобингиз борми энди?
Мен ҳам ушбу маълумотларни подкастда эштдим. Шакил Аҳмад билан боғлиқ асл вазиятни билиб ўзимдан шу қадар уялдимки...
Энди ақлимизни йиғиб олишимиз керак. Вазиятларга ҳалол ва самимий ташхис қўйишни ўрганишимиз зарур. Сохталик қилиб "Биз бошқача, мўътадил мусулмонмиз" деб иккиюзламачилик қилмаслигимиз керак.
Мен энди уялмайман. Энди мен ўша ғазабланган мазлум одамнинг ҒАЗАБИ томондаман. Мен ўша адолат талаб қилган ҒАЗАБнинг ёнидаман. Мен ўша олижаноб ҒАЗАБнинг ҳимоячисиман.
Ғарб бизга доимо бир хил найрангни ишлатди. Сурияда ҳам, Фаластинда ҳам, Суданда ҳам, Боснияда ва ҳатто Ироқда ҳам бир хил тузоққа тушдик. Мусулмон терорист, мусулмон мутаассиб... Ва уларга қўшилиб — ўз ерини, ҳуқуқини, динини ҳимоя қилётган оддий халқни биз ҳам террорчилар дейишни бошладик. Аммо кўз ўнгимизда уларни бомбалар билан ўлдирётган Америка гўёки дипломат, олийжаноб кўринар эди.
Айнан, бизга “тинчлик”, “бағрикенглик”, “сулҳ” деб ўргатмоқчи бўлган нарсалари — "Биз сени бетингга тарсаки урсак бошқа бетингни тутиб тур!" деган маънони англатади. Йиллар давомида шу услубда пропагандалар орқали бизга мусулмонликни гўёки насронийлик каби тушунтириб келишди.
Йўқ! Узр, кечирасиз, биз иккинчи ёноқимизни тутмаймиз.
Бизнинг мазлумларни ёнида турувчи позициямиз ва дунёга айтар ўз сўзимиз бор.
Хуллас, Шакил Аҳмад Баҳт ўз динини, синглисини, қуръон муаллимасини ҳимоя қилган қаҳрамон эди. Биз эса шундай буюк қаҳрамондан уялган иккиюзламачимиз.
Унинг суратидан уялишни бас қилинг.
Ҳар қандай сергап лайф коучлар, интернет "устоз" ларга эргашаверманг!
Ақли заиф болалар, яъни олигофренлар орасида тез-тез учраб турадиган бир ҳолат кузатилади: нутқни фавқулодда эгаллаган болалар. Уларда нутқий ривожланиш ғоят юқори даражада бўлади. Бунда нафақат лексика, балки нутқ грамматикаси ҳам пухта ривожланган бўлади. Моҳиятан олганда, бу нутқ бўш (пуч) бўлиб, унинг ортида ҳеч нарса йўқ, яъни, таъбир жоиз бўлса, унинг ортида фикр кам, аммо қуруқ гап кўпдир.
Асримизнинг биринчи чораги бошларида Леон Дюга исмли анча таниқли психолог яшаб, фаолият юритган. Ўша пайтда Францияда прогрессив кучларнинг классик расмий имтиҳонларга қарши кураши кетаётган эди. Етуклик аттестатини олиш имтиҳон тизими рақиблари ушбу имтиҳон талабларини схоластик, реал билимлардан йироқ деб ҳисоблардилар ва шу асосда бу имтиҳон ҳеч нарса бермаслигини, ҳеч қандай илмий билим намоён қилмасдан туриб ҳам бакалавр бўлиш мумкинлигини таъкидлардилар.
Дюга ушбу танқидий позицияни қўллаб-қувватловчилар қаторида эди ва шу сабабли гаров ўйнади: у клиник тасдиқланган, верификация қилинган, яъни тўлиқ текширилган дебиллик ҳолатини олиб, ўша дебилни бакалаврлик имтиҳонларини топширишга тайёрлашини айтди. У гаровни ютди. Олий ҳайъат дебилга ижобий баҳолар қўйиб берди.
А.Н. Леонтьев
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ҳуқуқий мувозанатнинг бузилиши: Нега феминизм аёллар ёлғизлигига сабаб бўлмоқда?
Феминизмнинг асл мақсади аёлларни ҳимоя қилиш ва уларга тенглик бериш бўлса-да, бугунги Ғарб тажрибаси шуни кўрсатмоқдаки, ҳаддан зиёд кафолатланган имтиёзлар ва эркаклар ҳуқуқларининг чекланиши, охир-оқибат, айнан аёлларнинг ўзига зарба бўлиб қайтмоқда. Бу жараённинг энг оғриқли оқибати никоҳ институтининг емирилиши ва аёллар умрининг энг гуллаган даврининг самарасиз ўтиб кетишидир.
Бунинг асосий сабаби шундаки, замонавий Ғарб қонунчилигида никоҳ эркаклар учун ҳиссий иттифоқдан кўра, улкан юридик ва молиявий хатарга айланиб қолди. Ажрашиш жараёнларида айб кимда бўлишидан қатъий назар, мулкнинг тенг тақсимланиши ва эркак зиммасига юкланадиган катта миқдордаги алимент мажбуриятлари эркакларни қонуний муносабатлардан чўчитиб қўйди. Устига-устак, ажрашгандан сўнг фарзанд васийлигининг деярли ҳар доим онага берилиши ва отанинг ўз боласини кўриш учун ҳам суд рухсатига муҳтож бўлиб қолиши, эркакларда "мен оилада шунчаки таъминотчи банкомат вазифасини ўтаяпман" деган ҳақли этирозни уйғотмоқда.
Шу сабабли, бугунги кунда эркаклар ўзларини ҳимоя қилиш инстинкти билан қонуний никоҳдан қочмоқдалар. Улар учун масулиятсиз ва юридик мажбуриятсиз бирга яшаш (cohabitation) энг хавфсиз йўл бўлиб қолган. Бу эса фожиани келтириб чиқаради: аёллар 5-6 йил, баъзан ундан ҳам узоқроқ вақт давомида "синов муддати"да яшашга мажбур бўладилар.
Бу вазиятнинг энг жабрдийдаси эса барибир аёлдир. Эркак киши табиатан ёши ўтган сари ижтимоий мавқейи ва имкониятларини ошириб бориши мумкин, аммо аёл учун вақт омили шафқатсиздир. Йиллар давомида "балки менга уйланар" деган умид билан яшаб, охир-оқибат ёлғиз қолган аёл, ўзининг энг гўзал ёшлик даврини ва она бўлиш имкониятини бой беради. Эркаклар учун бундай "ёркин" муносабатлардан чиқиб кетиш осон бўлса, ёши 30-40 дан ошган аёлнинг муносиб жуфт топиш имконияти кескин камаяди.
Хулоса қилиб айтганда, аёлларга керагидан ортиқ ҳуқуқий устунлик берилиши эркакларни ўйиндан чиқиб кетишга мажбур қилди. Натижада, жамиятда "кучли ва ҳимояланган", лекин аслида ёлғиз ва оилавий бахтдан мосуво аёллар қатлами шаклланмоқда. Бу мувозанат бузилишининг аччиқ, аммо инкор этиб бўлмас ҳақиқатидир.
Said Komil
Kim Islomni faqat masjid ichiga qamab qo‘ymoqchi bo‘lsa, u ongli yoki ongsiz ravishda kufr loyihasiga xizmat qilmoqda.
Shaharda baxtsiz odamlar uchun yashash qulay. Odam shaharda yuz yil yashashi mumkin, biroq uning allaqachon o‘lib, chirib ketganini hech kim bilmaydi.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Kamoli e'tirof dushman tomonidan keladi. Kamoli tanqid esa doʻstdan. Biz esa dushmanning tanqidi, doʻstning e'tirofiga aldanib yuribmiz.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Kasallikdan qo‘rqish kasallikka, kambag‘allikdan qo‘rqish kambag‘allikka, sexr va ko‘z tegishidan qo‘rqish dardga, bir musibatdan qo‘rqish undan ham kattaroq musibatga olib boradi. Ba’zan qalb kasalligi qo‘rquvdan kelib chiqadi.
"Ularga qo‘rquv yo‘q"
Kimdir boshqa birovning ishi va urinishlaridan zo‘r berib nuqson qidirayotgan ekan, demak, qalbini tezroq tozalashi kerak, yo‘qsa u o‘zining baxtsizligini anglamay o‘tib ketaveradi...
"Hayot topishmog‘i"
Insonning qadri ikki kichik goʻsht parchasiga bogʻliq: qalbi va tili.
"Haqiqiy mo‘min — bu faqatgina ibodat qiluvchi shaxs emas, balki zulmning global tizimiga (Tog‘utga) intellektual va ma’naviy qarshilik ko‘rsata oluvchi jangchidir. Bugun betaraflik — botilning tarafini olish bilan barobardir."
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Musulmonning haqiqiy oppozitsiyasi shundan iborat bo‘lishi kerakki, uning jahon tartibotining adolatsizligiga qarshi turishi, shaytonning makrlariga va ta’rifiga ko‘ra uning xizmatkorlari bo‘lgan hukmdorlarga qarshi turishi — bu Allohga ibodatning eng asosiy qismidir. Bu bo‘lmasa, namoz ham, ro‘za ham kuchga ega bo‘lmaydi.
Dunyo tartibotiga qarshilik bor-yo‘qligi — namoz o‘qiydigan munofiqlarni haqiqiy yagona Allohga sig‘inuvchi mo‘minlardan ajratib turadigan narsa hisoblanadi.
"Musulmonlar tanazzuli..."
Tafakkur vaqti
Iroda Ahmed
-Агар шайтон сени бир хатога ундаса нима қиласан?
-У билан курашаман.
-Агар яна қайтсачи?
-У билан курашаман.
-Агар яна қайтсачи?
-У билан курашаман.
-Бу узоққа чўзилади. Тасаввур қил, қўйлар подаси ёнидан ўтиб қолдинг. Ана ўша вақтда қўйлар подасининг итлари сенга ташланди ва сени ўша жойдан ўтиб кетишингга қаршилик кўрсатди. Нима қилган бўлардинг?
-Бор кучим билан у итларга қарши курашган бўлардим.
-Бу узоқ давом этади. Ундан кўра поданинг эгасидан ёрдам сўра. У итларни сендан даф қилади.
Шайх Али Тантовийнинг "Эй ўғлим" китобидан.
Отингиз сув ичган жойдан сув ичинг — от ёмон сувни ҳеч қачон ичмайди.
Мушук тинч ухлайдиган жойга тўшагингизни ёзинг.
Қурт теккан мевадан ейинг — у мева тирик, табиий ва фойдали бўлади.
Ҳашаротлар қўнаётган қўзиқоринларни бемалол теринг — улар яхши бўлади.
Юмронқозиқ қазиб чиққан ерга дарахт кўчатини ўтқазинг.
Қушлар иссиқдан паноҳ топиб ўтирган жойда чуқур қазинг.
Қушлар билан бир вақтда ухланг ва бир вақтда уйгонг — ҳаётнинг олтин донларини териб оласиз. Кўпроқ кўкатлар ейинг — оёқларингиз мустаҳкам, юрагингиз барқарор бўлади, гўё ўрмон руҳи каби. Кўпроқ осмонга қаранг ва камроқ гапиринг — шунда сукунат юрагингизга киради. Ва жонингиз тинч, ҳаётингиз сокин бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Читать полностью…
Китоб мутоаласи устида доимий равишда машғул бўлишлик бизни, ҳеч бўлмаганда, ҳаётни фақат еб-ичиш, ҳожатга бориш, ухлаш ва жинсий алоқада бўлиш учун яшайдиган примитив мавжудотлардан ажратиб туради.
Китоб ўқийдиган одам доимий равишда ўзидан саволлар сўраб туради: нима учун инсон бу дунёга келган, бу ҳаётдан мақсад нима, мен тўлаётган солиқлар қаерга кетаяпти, нима учун давлат бюджетидан сарф қилинаётган харажатлар ҳисоботи халқ учун тақдим қилинмайди, мен овоз бериб сайловларда ютиб чиққан депутатлар қилган ишларининг ҳисоботи қаерда, нима учун газ ва электр тўловлари яна кўтарилди, нима учун мажбурий равишда ва ўз ҳисобимдан, турли номаълум оқибатларга олиб келиши мумкин бўлган вакциналар олишга мажбурман, нима учун янги олинган автомошинани ЙҲХБдан рўйхатга олиб ҳар сафар давлат номерини тақишим учун 4-4.5 млн сўм атрофида пул тўлашим керак, нима учун буюк Бухорийнинг авлоди бўлган, мусулмонлар истиқомат қиладиган мамлакатда Қуръон ўрганиш курсларига ҳануз рухсат йўқ.
Шундай саволлар одамларни бошқарадиган ҳар қандай ТИЗИМНИ тез-тез хавотирга солиб туради.
Китоб мутоала қилиш билан инсон қўй ва мол каби бошқараладиган объектдан мустақил фикр қиладиган субъектга айланади. У атрофда содир бўлаётган ҳодиса ва воқеаларнинг моҳиятини тушунишга, уларнинг сабаб ва оқибатларини кўришга қодир бўлади.
Китоб ўқиш нафақат бўш вақтини тўлдиришга ёрдам беради, балки дунё-қарашингизни кенгайтиради, фикрлаш қобилиятингизни ривожлантиради, онгингизни ўткир ва соғлом қилади, сизда сўз бойлигини ва равон нутқни шакллантиради ва сизга ҳаётингиз давомида мустақил қарор қабул қилиш имконини беради.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Ko’klarda ko’k kaptar qushdaymiz, jonim,
Qayg’urma kel ko’ngil "xushlaymiz" jonim,
Mening tanishim yo’q narigi dunyoda,
Baribir jannatga tushmaymiz jonim…
Yorug’ dunyoda kim yashaydi to’yib,
Umr o’tib ketgay kiprik qoqquncha: Onang ko’ksiga bir boshing qoyib,
Bolang ko’ziga bir kulib boqquncha…
Muhammad Yusuf
Atrofidagilar aqldan ozgan paytda ham bosiqlik bilan uzining kundalik ishlarini bajarishda davom etadigan odam dahodir...
Napoleon Bonapart