3235
Abdulloh ibn Muborak dedi: - Hikmat, pand-nasihatni devorda topsang ham, o‘qi, ibrat ol... Admin bilan bog‘lanish uchun: @HikmatlarXazinasi_bot
Менинг айтар сўзим қолмади. Гапириш гапдан зерикди..
Маҳо Муҳаммад
Kitob turmush qurishgacha va turmush davridagi muammolar va savollarga qadriyatlarimizga mos va xos javob beradi. Ushbu risola har bir yoshga saodatli hayot uchun yo‘llanma vazifasini o‘taydi.
Kitobdan:
Nikohning oʻrniga sevgini muqaddaslashtiradigan boʻlsak, hayotimizning barcha jabhalarida vazifalarimizni, hamma narsamizni sevgiga qurbon qilib yuboramiz. Ishq imtihonidan oʻta olishning eng muhim bosqichi sevgining, turmush qurish vaqtini togʻri tanlashdir.
Hamma munosib insonni axtaradi. Ammo hech kim munosib inson bo‘lishga harakat qilmaydi.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
"IchXasta" kitobidan:
Nazarimda, dunyodagi eng chiroyli muvaffaqiyat - oʻzingni oqlashga hojat qoldirmaydigan darajada seni yaxshi biladigan, xatti-harakatlaringni muhokama qilmasdan, nimani, qay maqsadda qilganigni tushunadigan insonlarga duch kelishingdir.
Жамиятимизда иккита дегенератив тенденция устма-уст келяпти. Биринчиси бу халқни аёллар тарбия қилиши – яъни, аёллар аёлларни ҳам, эркакларни ҳам тарбия қилиши. Бу абсолют ёки тотал кўринишда эмас, масалан Россия билан солиштирганда, лекин бари бир мавжуд жараён. Албатта, эркак қандай бўлиши кераклигини йигит ва эркаклар аёллардан ўрганиши бу бузуқ оқибатларга олиб келади.
Иккинчи салбий оқибатларга олиб келувчи тескари алоқа контури эса жамиятимизга кириб келаётган психология ва унинг амалиётидир. Бу ердаги муаммо ҳам биринчига ўхшаш – психолог мутахассисларнинг кўпчилиги аёллар. Ва замонаний ҳаёт аёлларни бузиб қўйгани учун, бузуқ мутахассислар жамиятни, яна ўша аёлларни тузатмоқчи бўлади, бу эса ҳеч қандай ижобий натижа бермайди. “Клан Сопрано” сериалида аёл психологнинг ўзининг психологи бор эди, масалан.
Албатта, ушбу психология ва унга ишонч ва инонч жамиятимизга янги олиб келинган трендлардан бири. Ўзи анча пачоқ миллатмиз – ё ниманидир инкор қилиб, умуман қабул қилмаймиз, ундан батамом ажратилганмиз, ё ўша нарсага муккамиздан кетиб, умуман танқидий фикр юритмасдан киришиб кетамиз (психология ҳамма нарсага ечим эмаслиги ҳақида психологияга бағишланган “Муносабатлар алгоритми” китобимда).
Тилимиз ва ёзувимиз билан ҳам ҳолат шундай. Алфавитсиз миллатмиз, дейман. Ўзи барча даврлар, барча шаҳарлар Мадинани қайтаради, дегандик. Ëки хабар келганидан кейинги Мадинани, ёки хабар келишидан олдинги Ясрибни. Яҳудийлар шаҳарга Ҳижратдан 500-600 йил олдин кўчиб келишган бўлган. Улардан кейин Авс ва Ҳазраж қабилалари келади. Яҳудлар шаҳарни нафақат молия ёки бозорлар орқали, балки тил орқали ҳам назорат қилишган экан.
Алифболарни ўзгартириш, кутубхоналарни йўқ қилиш, тилимизга эга чиқа олмаслигимиз ҳам ўша тарихнинг қайтарилиши. Ва, умуман 1985-2025 йиллар оралиғида янги ўзбек миллатини шакллантиришди. Ҳалиги библиявий қирқ йиллик цикллар андозалигича қолаверади. Нафақат Мусо алайҳиссаломнинг 40 йилликлари, масалан. Агар тарихга қарасак, бундай цикллардан бошқа империя ва кучлар ҳам фойдаланган, масалан форслар[^1] милоддан аввалги 587-586 йилларда Байтул Мақдисни вайрон қилиб, яҳудларни Бобилга ҳайдаб кетишади. Шоҳ Кир эса 539 йилда яҳудийларни қайтариб Қуддусга жўнатади. Яъни, қирқ йил ичида авлодлар алмашди ва ҳоказо ва ҳоказо турли сиёсий масалаларни ҳал қилишга қўл келадиган янги жуҳудлар тарбияланди.
Яъни, Каримов етакчилигида жуҳудлар (трансформация технологлари, билим эгалари) айтганимдек янги ўзбекларни шакллантирдилар. Бир китобда яҳудлар табиати ҳақида шундай дейилган экан: “Узоқ вақт зулм остида қийналишдан кўра руҳни ва табиатни кўпроқ бузадиган нарса йўқ. Улар кучлилар олдида бўйсунувчан, таҳдид бўлмаганда эса шафқатсиз ва қасоскор бўлиш каби қулларнинг хусусиятларини ўзлаштирган эдилар”; лекин бизга ҳам ҳудди шу тарбия усули қўланилди, шу натижага эришилди. Ҳудди Ғазодаги геноцид ортида олий интилишлар (қурбонлик) бўлгани каби, Ўзбекистонда ҳам террор орқали янги миллат тарбия қилинди. Трансформация натижасида иккинчи даражали сиёсий миллатлигимизча қолдик – биринчи даражада маданият, дин, тил ва ҳудуд бўлса, бизда дин элементи йўқ эди, қўшилмади ҳам. Биринчи версиядаги ўзбек сиёсий миллати (1920-) Иккинчи жаҳон уруши учун шакллантирилганди, ўша етимларни боқиб олиш, деҳқончилик, саноат мобилизацияси ва ҳоказолар.
Диний экстремизм айблови билан қамалган одамни қамоқхонамизда оёғининг остига калтаклашганлигини эшитгандим. Ҳа, из қолдирмайди, ҳа, хавфсиз ва ҳоказо. Лекин бу айнан тарбиялаш. Ва, эсимизда бўлиши керакки, Жаслык ҳам, Гуантанамо ҳам, Ироқдаги қамоқхоналар ҳам айнан “Исломий террор”га қарши курашадиган масканлар эмас (ҳатто ибодатхоналар, деса бўлади), балки айнан ўша террористларни тайёрлайдиган жойлар.
Тарбия тугадими? Назорат тугадими? Йўқ, албатта. Минфиндан кимларнидир ҳайдалгани, СНБ ёпилгани ҳеч нимани англатмайди, ўша устозлар, ўша назоратчилар маслаҳатчи ёки бошқа ролларда фаолият кўрсатиб келишяпти. Ва жуҳудлар деганда, бошқа технология ва билим-илм эгаларини ҳам тушунаверишимиз лозим бўлади.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
“Daloil ul-Xayrot” — islom ma’naviy merosining durdonalaridan biri. Imom al-Juzuliyning ushbu asari salovat zikrlarini nafaqat jamlagan, balki ularga o‘zining nozik tasavvufiy ruhi, muborak Rasululloh ﷺga bo‘lgan cheksiz muhabbati va ixlosini singdira olgan noyob asardir.
"Daloilul xayrot" kitobi qattiq muqova, 298 sahifa, 65ming.
М А Ъ Р И Ф А Т У Л Л О Ҳ
Аллоҳнинг исм ва сифатлари икки турлидир.
Жалолий ва Жамолий.
Атрофимизда бўлаётган ҳодисалар Аллоҳнинг қайсидир исмининг жилваси бўлади. Яъни, ҳар бир ҳодисада Аллоҳнинг қайсидир исмининг асарини кўрсатадиган бир тажаллий бўлади. Зеро, биз Роббимизни, атрофимиздаги унинг шууноти, яъни феъллари орқали таниймиз.
Аллоҳ, Жалил, Азиз, Азийм, Қаххор, Мунтақим, Жаббор, Қуддус, Қодийм, Мумийт, Адл каби исмлар ЖАЛОЛИЙ ИСМЛАР дейилади.
Шуни ҳам эслатамизки, Аллоҳнинг исм ва сифатлари, бир-бирининг ичига ичма-ич жойлашган доиралар каби ичма-ичдир.
Яъни, бир ЖАЛОЛ сифатида ЖАМОЛ тажаллийсини ҳам кўриш мумкин. Бир ЖАМОЛ сифатида эса, жалол тажаллийсини ҳам кўриш мумкин.
Мисол ўлароқ юқорида келтирганимиз бир нечта жалол сифатларида жамол тажаллийлари ҳам борлигини унутмаслик керак.
Масалан, Қаххор исми золимлар учун бир жалол кўриниши экан, айни вақтда зулмга учраган бир мазлум учун раҳматдир. Унга таскин беради.
Фақат, такрорлаймиз, сифатлар ичма-ичдир. Аллоҳнинг азаматида шафқат, ҳайбатида ҳилм - юмшоқлик, иззатида марҳамат бордир...
Инсонларга кўра ҳам тажаллийлар турлича қабул қилинади. Кимдир Аллоҳнинг қахридан қўрқади. Кимдир унинг шафқатини суиистеъмол этишдан титрайди.
Жалолий исмлари кўринётган ҳодисаларда, Унинг жамолий исмларини кўра олишлик, инсоннинг камолотидандир.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Кредитдан қочинг!!!!
Бошқа иложим йўқ дегани, Аллоҳдан умидимни узганидим, шунинг учун унга қарши жангга чиқганидим дегани....
Мен ҳали фоизга қарз олиб, зўр бўлиб кетганини кўрмадим....
Кечадан бери тиланчилик даражасига тушган икки аёл билан гаплашдим, муаммоларининг илдизи фақат ва фақат фоизга қарз олганида..
Натижада, оилалари бузилган, ўзлари бедаво дардга йўлиққан, болаларнинг тарбияси расво, касалманд...
Биттасига ёрдам беришни рад қилдим, чунки бу қарзини ёпиб бўлгая, янада каттароқ суммани олмоқчи. Яъни ҳали хулосасини чиқармаган.
Go‘zal Nazarqosimova
Агар "ит"ларнинг дуоси ижобат бўлганида, осмондан ёмғир ўрнига суяк ёғилар эди
Абдулҳодий Юсуф
Кўмилган тракторлар
Ўттиз еттинчи йилнинг “қама-қама”сида кунлардан бир кун Олтиариқ тумани прокурорига махфий конверт келади. Конверт ичида судья Карим Сахибоевни қамоққа олиш тўғрисида ордер бўлади. Прокурор ўз дўстини, яҳни менинг тоғамни бу гапдан огоҳ қилади ва тунги поезд билан Тошкентга жўнатиб юборади. Эртаси куни ўзи қамоққа олинади.
Мен бу улкан гавдали одамни биринчи бор 1956 йилда кўрганман. Маҳкам ака Сибирнинг қаҳратонларини кўриб, Магадан, Воркута лагерларида соғлиқдан айрилиб қайтган эди. Бизникига ҳарсиллаб-гурсиллаб, оёғини зўрға судраб келар ва айвонга ўтириб сув сўрарди. Чўмичда эмас, пақирда олиб кел, дерди.
Ҳозир энди фикр қилсам, у шўрлик исканжа азобларида минг дард қатори қанд касаллигини ҳам орттирган экан.
Мустабид тузумнинг қурбони бўлиб тирик вайронага айланган бу инсон ўз бошидан кечирган антиқа ва даҳшатли воқеаларни менга сўзлаб берарди.
Маҳкам акани Фарғона ҳибсхонасига қамагач уни сўроқ қилиш ўрнига олдига бир варақ оқ қоғоз қўйиб, шундай дейдилар: “Ўзинг прокурорсан, бизнинг ишимизни биласан. Сени қийноққа солиб ўтирмайлик. Халқ душмани эканингни бўйнингга олиб, иқрорномани ўзинг ёз.
Замон сиёсатини тушунган Маҳкам Каримбоев шундай мазмунда иқрорнома ёзади: “Мен ҳақиқатдан ҳам колхоз тузумига қаршиман, халқ душманиман. Бунинг исботи шуки, колхознинг элликта тракторини жарликка кўмдириб юборганман…”
Тутқун прокурор албатта бундай “иқрорнома”га бирор оқил инсон ишонмаслигини билган. Биринчидан, ўша замонда колхозда элликта трактор нима қилсин! Иккинчидан, яқин атрофда жарликнинг ўзи йўқ. Учинчидан, трактор игна эмаски, элликтаси кўмиб юборилса-ю биров тополмаса.
Ўшанда айбим текширилар, адлия тизимида бирор эсли одам бордир, деб ўйлабман. Адашган эканман, — дерди Маҳкам ака, — Бундай тизимнинг ўзи йўқ, адолат эса отиб ўлдирилган экан. Ўзим тўқиган бетайин гуноҳ билан ўн тўққиз йил маҳбуслик азобини чекдим.
Бу сўзларни эшитганда мен биринчи курс талабаси эдим. Менинг ёш кўнглимга ғалаён солган, содда хаёлларимни ағдар-тўнтар қилган бу дардли ҳикояни эсласам ҳали ҳануз вужудим ларзага келади.
Эркин Воҳидов, Ўзбекистон халқ шоири
Агар инсонлар фаришта бўлишганида - Ҳукуматларнинг кераги бўлмас эди.
Агар Ҳукуматдагилар фаришта бўлишганида - уларни назорат қилиш керак эмас эди.
(Александр Гамильтон, АҚШ давлатчилигининг қурувчи-оталаридан бири).
Қиссадан ҳисса шуки:
1. Миллатимиз ва аҳолисининг асосий қисми мусулмон бўлган давлатларнинг илмий-техник, ҳарбий қурол- аслаҳа, иқтисодий, молиявий вб соҳаларда Ғарб га нисбатан қолоқ даражада экани, ижтимоий, иқтисодий, сиёсий, инсоний, маданий , маиший ва бошқа муаммолардан боши чиқмаётгани асосий сабабларидан бири ҳам айнан мана шу қоидада.
2. Яъни инсонлар Ҳукуматсиз, давлатсиз ва сиёсатсиз яшай олишмайди. Чунки биронта инсон фаришта эмас. Жумладан, Исломда ҳам ўшанчун давлатчилик ва сиёсат барпо қилинган. Мен сиёсатга аралашмайман, деган гап эса айримларнинг муттаҳам ва зулмкор давлатларнинг қирғин қилиши ва ёмонлигидан қочиш учун мажбуран ўйлаб топилган чораси эди Жон сақлаш ва тинч бўлиш вб учун.
3. Ҳукуматни назорат қиладиган механизмлар бўлиши шарт: чунки Ҳукуматларда ишлайдиганларни биронтаси ҳам фаришта эмас (лекин таълим ўлдирилган ва жаҳолат сунъий равишда кучайтирилган айрим постсовет давлатларида ҳаммани ҳам бунга ишонтириб бўлмаса кк). Ҳукуматдагилар нафақат фаришта эмас, балки Пайғамбар ҳам эмас. Мабодо бу ҳақиқатга ҳам ҳаммани ишонтирса бўладими-йўқми билмадим.
4. Модомики шундай экан, фаришта ёки пайғамбар эмаслиги аниқ бўлган Ҳукуматларни қандай назорат қилиш мм?
А) Фақат эркин, ошкора ва ҳалол сайлов йўли билан сайланган Парламент орқали
Б). Мустақил Парламент томонидан сайланадиган Олий суд тизими орқали. Ва Конституциявий суд орқали.
В) Эркин ОАВ ва матбуот орқали.
Ва ҳоказо сиёсий, ҳуқуқий ва иқтисодий тийиб туриш мехагизмлари- институтлар (қурилмалар, ташкилотлар, идоралар, ) орқали.
Advokat Abduvohid Yakubov
Pokistonda do'kon o'g'irligi paytida g'ayrioddiy voqea yuz berdi.
Qaroqchilardan biri kassadan pul olganidan so'ng, egasining qizi kutilmaganda unga konfet uzatdi. Qizning harakati unga shunchalik ta'sir qildiki, u o'g'irlangan pulni qaytarib berdi.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
ЎЗ ВАТАНИНГДАН ШИФО ИЗЛА
Миср президенти Хусни Муборак тоби қочиб қолгани учун Германия шифохоналарида даволанаётган экан.
Бир врач шеригига “Бу Мисрни 30 йилдан буён бошқариб келаётган қудратли президент” деб таништирибди.
Иккинчи врач эса “Демак бу нодон ва омадсиз президент экан” деб жавоб берибди.
Биринчи врач:
— Қандай қилиб у нодон ва омадсиз бўлади!? Ахир сен уни танимайсанку.
Иккинчи врач:
— 30 йил давлатни бошқариб халқи ва ўзи учун замонавий шифохоналар қурмасдан, чет элда даволаниб юрган президентни нима хам дейиш мумкин...
Хусни Муборак 1981 йилдан токи 2011 йил февралгача, 30 йил давомида давлатни бошқарган. Оммавий норозиликлар сабабли раҳбарликдан кетишга мажбур бўлган. 2020 йил 91 ёшида вафот этган.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Mutolaa tomchilari
Insoniyat uchun atom bombasidanda xavfliroq narsa — o‘zini koinotning markazida deb bilgan odamning har joyda o‘zini oldinga qo‘yishidir...
Haydegger
ТОҚАТ
Баъзан шундай одамлар учрайдики, энг оддий эслатма ҳам уларни ғазаблантиради.
Бу сенинг хатонг учун эмас,
балки улар учун фикр — шунчаки қараш эмас, балки ўзликнинг бир бўлаги бўлгани учундир.
Инсон ўз қийматини фикрининг тўғрилигига боғлаб қўйса, ҳар бир мулоҳаза –таҳдидга, ҳар бир ихтилоф — ҳужумга, ҳар бир савол — обрўга урилган пичоққа айланади.
Энг ажабланарлиси шуки,
мия фикрий хавфни ҳис этганда уни жисмоний хавфдан фарқламайди:
нафас тезлашади,мушаклар таранглашади, тафаккур эса ҳимоявий қалъага айланади. Шу боис баъзи оддий суҳбатлар жангга ўхшаб кетади.
Ишда ҳам, муносабатларда ҳам бу манзара ҳар куни такрорланади:
йиғилиш — тортишувга, хабар — тушунмовчиликка, оддий таклиф эса — назоратга уринишга айланади.
Чунки кўпчилик фикр билан уни айтган инсонни бир-бирига қориштириб юборган ва фикрни ўзгартириш обрўни йўқотиш эмаслигини унутган.
Аслида бу доирани узиш мумкин. Мажбурлаб ишонтириш билан эмас, балки ўзликни мавқедан ажратиш билан.
Ўзингга шундай де:
«Бу фақат фикр. Мен эмас».
Шунда тузатиш ҳақорат бўлмайди, ихтилоф урушга айланмайди, тинч эшитиш, музокара қилиш ва юмшатиш қобилияти қайта жонланади.
Суҳбатни кимлигингни ҳимоя қилиш майдонига эмас, тафаккур масканига айлантира оладиган инсон бўл.
Бугун биринчи қадамни қўйиб, синаб кўр:
Кимдир сенга қарши фикр билдирса, жавоб беришдан олдин бир лаҳза тўхта ва сўра:
« Сиз нимани назарда тутяпсиз?»
Шунда кескинлик секин аста ариб, ишда ҳам, уйда ҳам
муносабатларинг енгилроқ ва равшанроқ бўлиб бораётганини ҳис қиласан.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Unutdikmi? | Mubasshir Ahmad
Imom Ibn Qayyim rahimahulloh
Odamlar Qur’on va sunnatni o‘rganib, unga amal qilar ekan, Islom ularni shirk, bid’at, xurofot va bema’niliklardan qaytaradi. O‘tmishdagi kabilalar tushgan xatoga yul kuyishlariga to‘siq buladi. Ularni jaholat va ahmoqlik oqibatida yuzaga keladigan tartibsizliklardan uzoqlashtiradi. Hukmdorlarning zulmiga qarshi qalqon bo‘ladi. Qur’on va Sunnatga amal qilib, musulmonlarni Alloh yo‘liga yetaklaydigan, islomiy hayot tarziga tashviq qiladigan, jihod ruhini beradigan, ijtihodga imkon yaratadigan insonlar hamisha bo‘lgan. Shunday da’vo insonlari Xulafoi-roshidin yurgan yo‘lga mos Islom davlati ko‘rish uchun harakat qilishdi. Bu yo‘lda jonlarini, mollarini fido etib, asri saodatni eslatadigan boshqaruv tizimini tuzishdi.
Abul Hasan Nadaviy rahimahulloh
"Musulmonlarning tanazzuli..." kitobidan.
Dunyo tarixidagi jazolar soni jinoyatlar sonidan koʻproq boʻlishi mumkin…
Kormak Makkarti
Forobiy inson ruhiyatining eng nozik va halokatli jihatini ochib beradi. Bu bizning idrok qilish tizimimizdagi nuqson va tarbiyaga muhtoj jihatdir.
Forobiyning ta’kidlashicha, inson zavq (mukofot) va aziyat (jazo)ni bir xil darajada his qilmaydi. Bizning miyamiz naqd va jismoniy narsalarni nasiya va aqliy narsalardan ko‘ra kuchliroq qabul qiladi. Bu holat bizning ko‘plab hayotiy xatolarimiz, yomon odatlarimiz va baxtsizliklarimizning tub ildizidir.
Quyida ushbu fikrning mohiyatini, uning zamonaviy hayotdagi ko‘rinishlarini va ilmiy asoslarini batafsil tahlil qilamiz. Forobiy zavq va aziyatlarni ularning bizga qanchalik ta’sir qilishiga qarab uch toifaga ajratadi:
Eng kuchli va aniq ta’sir. Bular darhol sodir bo‘ladigan va hissiy a’zolar (ko‘z, til, teri) orqali seziladigan narsalardir. Masalan, muzqaymoqning shirin ta’mi yoki olovning kuydirishi. Buni his qilish uchun aql kerak emas, buni hayvon ham sezadi. Shuning uchun ular bizga eng tanish va eng qattiq ta’sir qiladi.
O‘rtacha ta’sir. Bular kelajakda (oqibatda) keladigan, lekin hissiy bo‘lgan narsalardir. Masalan, “agar hozir mashq qilsang, bir oydan keyin sog‘lom bo‘lasan” degan va’da. Bu yerda sog‘liqning jismoniy zavqi tanish, lekin vaqt uzoqligi uchun uning ta’siri naqd narsadan ko‘ra pastroq bo‘ladi.
Eng maxfiy va kuchsiz ta’sir. Bular kelajakda keladigan va faqat fahmlash (aql) orqali bilinadigan narsalardir. Masalan, bilim olishning ma’naviy lazzati yoki johillikning sharmandaligi. Bularni qo‘l bilan ushlab bo‘lmaydi va hozir ko‘rib bo‘lmaydi. Shuning uchun ko‘pchilik odamlar bu zavqlarni umuman yo‘q deb hisoblaydilar.
Forobiyning fikrlaridagi muhim nuqtalardan biri bu qonuniy jazoning ahamiyati va vazifasidir. Jamiyatda ko‘pchilik yomon ishlarning (masalan, o‘g‘irlik yoki zo‘ravonlikning) haqiqiy zarari ularning ma’naviy va kelajakda keladigan maxfiy aziyatidir. Aqli kalta odam buni tushunmaydi.
Shuning uchun qonun yoki din o‘sha maxfiy aqliy aziyatni aniq jismoniy aziyatga aylantiradi. Masalan, “o‘g‘irlik qilsang, vijdoning qiynaladi” (maxfiy aziyat) deyish o‘rniga, “o‘g‘irlik qilsang, qamalasan yoki jarima to‘laysan” (aniq hissiy aziyat) deyiladi.
Forobiyning tafakkuriga boqmaysizmi? Biz uchun juda ko‘p savollarning hikmatdan javoblarini keltirib bermoqda. Demak, maxfiy aziyatlarga naqd va aniq jazo belgilansa, ular afkor omma uchun yanada aniqroq va ta’sirliroq bo‘ladi.
Buni avvalroq, inson axloqini tarbiyalashda “kelajakni hozirga ko‘chirish” texnikasidan foydalanish misolida ham ko‘rib chiqdik.
Forobiyning nazdida, din va qonunchilik ana shunday hikmatga asoslangan yoki asoslangan bo‘lishi kerak.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Аллоҳ таолонинг ажиб суннатлари бор. Микроскоп орқали қараган кўз танада тенгсиз мўъжизаларни кўргани каби, эътибор билан қараган кўз ҳам инсоннинг ботиний хилқатида ажойиб ҳикматларини кўради.
Бандага қувонч етди, дейлик. Аммо уни ҳеч кимга айтмади, бошқаларни қувончига шерик қилмади. Қаранг, ўша қувонч тезда сўлиб қолар экан.
Ёки ғам-ташвиш келди. Уни ҳам ичига ютди, ҳеч кимга ёрилмади. Ичкарида қолган дард у кишини йиқитиши аниқ.
Аллоҳнинг марҳаматини кўрингки, қувонч бошқаларга айтилса, янада кўпаяр, мусибат эса, айтилмаса, оғирлашиб, елкани эзар экан, бошқалар билан бўлишилганда эса камаяр экан.
Ҳозир жамиятда кўп кўргуликларнинг рўй бераётганига мусибатзада, қийналган одамларнинг ёлғиз ташлаб қўйилаётгани сабаб эмасмикан? Улар бошлари берккўчага кириб, қарз ёки бошқа муаммолар ботқоғига ботиб, ёки гумроҳлик ила бир ёмон ишга қўл уриб қўйиб, кейин унинг оқибатидан қўрқиб ўзларини ҳалок этишгача боришмоқда. Агар уларнинг ёнида далда берадиган, тўғри йўлни кўрсатадиган, Аллоҳни эслатадиган бирорта елкадош бўлса, ўша номаъқулчиликларини қилмаган бўлишарди балки!
Афсуски, бугун биз ўзимиз билан ўзимиз оворамиз. Ҳатто қариндошимизнинг, яқин қўшнимизнинг мусибатига бепарвомиз...
Мусулмон юртлардаги ноҳақликлар, умуман, бутун дунёдаги хунрезликлар ҳақида айтиб ўтирмайман. Кўз олдимиздаги дардмандларга дардкаш бўлолмаганда, кўзимиздан узоқдаги элларга суянч бўлармидик?! Оддий байкотга ҳафсала қилолмаётган, нафсимизни кўндира олмаётган бўлсак, яна бошқа қанақа жонфидолик ҳақида гапириш мумкин?!
Ҳолбуки, мусибатзадалар ҳолига бепарво қараб туриш пайғамбарлар йўли эмас! Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳам, у зотга гўзал тарзда эргашганларнинг ҳам йўли эмас! Бепарво қараб туриш нафсини шайтонга қул қилганлар, ҳою ҳавасга берилганлар, дунё ҳаёти билан овунганлар йўлидир!
"Йўлчи юлдузлар" китобидан
Tan olishimiz kerak-ki musulmonlar sifatida biz zamonning shiddatli oqimiga biroz kech qo‘shildik. Albatta, hayotni sokin sur’atda yashashning fazilatlari, Sharqona tafakkurning xotirjamlik va osoyishtalikni birgalikda tasavvur qilishi haqida so‘z yuritish mumkin. Sharqona hayot tarzini, inson ruhining orqada qolib ketishini, modernlashuvning bir og‘ish ekanini ta’kidlash ham mumkin — va bularning o‘ziga yarasha haqli jihatlari bor.
Ammo shuni anglab yetishimiz kerakki, hozirgi zamon — tezlik, axborot va texnologiyalar asri. Agar biz bu haqiqatni tushunib, unga moslashmasak, na shaxs sifatida, na jamiyat sifatida barqaror turishimiz qiyin. Bir avlod bunga ko‘nmasa, kelgusi avlodni bunga ishontira olishimiz ham shubhali.
Yana bir haqiqat bor: modernlashuvni yomonlashga qaratilgan nutqlar yuz yildan beri “ortda qolganligimiz” bahonasida boshimizga yog‘ilayotgan kulfatlarni daf etishda ojiz bo‘lib qoldi. Bizga nostalgiya emas, balki yangicha qarash, yangi ufq kerak.
🌾 @Hikmatlar
Титрадим самовот тузган тадбирдан,
Унут туйғуларим барг ёзди бирдан.
Кўкламай бўлурми, ўсмай бўлурми,
Ҳаёт иси келиб турса ёмғирдан?!
Titradim samovot tuzgan tadbirdan,
Unut tuyg'ularim barg yozdi birdan.
Ko'klamay bo'lurmi, o'smay bo'lurmi,
Hayot isi kelib tursa yomg'irdan?!
✍️Mansur Jumayev
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Яқинда 15 ёшли йигитча квант физикаси бўйича фан доктори (Phd) даражасини қўлга киритди.
Унинг исми — Лоран Симонс, бельгиялик вундеркинд. У ёш бўлса-да, ҳаётининг катта қисмини сайёрамизда деярли ҳеч ким ўзига тенглаша олмайдиган даражада таълим олишга сарфлаган.
Лоран тўрт ёшида бошланғич мактабга борди. Уни олти ёшида тугатди. Ўн икки ёшида квант физикаси бўйича магистрлик даражасини олди, бозон (заррача)лар, қора туйнуклар ва Оламнинг энг сирли қисмларини тадқиқ этувчи математикани ўрганди.
Шу йил ноябрь ойида бельгиялик “Кичик Эйнштейн” Антверпен университетида докторлик диссертациясини ҳимоя қилди — бу уни физика бўйича докторлик даражасини олган энг ёш инсонлардан бирига айлантирди. Унинг ишлари кўпчилик тадқиқотчилар 25 ёки 30 ёшларида учратадиган ғояларга асосланади. Лекин Лоран учун фан йўли доим устувор бўлиб, жуда ёшлигидан бошқалар "ҳазм" қила олмайдиган тушунчаларни ўрганиш севимли машғулоти ҳисобланган. У ўн бир ёшида бувиси ва бобосидан айрилади. Шундан бери ўзи учун эмас, балки бошқалар узоқроқ ва соғломроқ яшаши учун инсон умрини узайтиришни ўз олдига мақсад қилиб олган. Олимлар уни ғайриоддий хотирага эга ва IQ даражаси 145 бўлган, ер юзи аҳолисининг тахминан 0,1 фоизи сингари қобилият соҳиби деб таърифлайдилар. АҚШ ва Хитойнинг технология компаниялари аллақачон унинг оиласига Лоран билан ҳамкорлик борасида мурожаат қилганлар, аммо ота-онаси бу таклифни рад этишган — улар Лораннинг мустақил, ўз суръати билан ривожланишини истайдилар.
Лоран энг ёш фан доктори эмас — бу рекорд 1814 йили 13 ёшида докторлик даражасини олган Карл Виттга тегишли. Лекин замонавий физика соҳасида Лоран эришган ютуқлар жуда аҳамиятлидир.
Ҳозир ўн беш ёшида у бутунлай бошқа соҳа — тиббиётни касб сифатида танламоқчи. Таъкидланганидек, унинг мақсади — қариш жараёнини ўрганиш соҳасида тадқиқотлар олиб бориш, бу борадаги муаммоларни бартараф этишга ёрдам бериш. Мазкур соҳа тез ривожланмоқда, аммо ҳали ҳам жавоби йўқ саволлар кўп.
У охир-оқибат квант физикаси ёки тиббиётга оламшумул ўзгариш, янгилик олиб кирадими-йўқми номаълум, аммо битта нарса аниқ: истеъдодли олим Лоран Симонс ўз фаолиятини эндигина бошламоқда.
Commentda uning surati)
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
"Ateistlarning tentakligi shundaki, Xudo yo‘q deb turib, bir umr Xudoga qarshi kurashishadi"
Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rohimahulloh
Musulmonlarni munofiqlarning qo‘liga qaram qilib qo‘ygan eng muhim halokat ongsizlikdir. Bu vaziyatda hamma ovozga labbay deysan, har to‘lqinda sudralasan, har kelganga bosh egasan, razolat qarshisida sukut saqlaysan, haqsizliklarga qarshi chiqolmaysan, muammolarni hal qilolmaysan, yaxshini yomondan ajrata olmaysan. Bir xil joydan bir necha bor zarba yeyiladi, falokatlardan dars olinmaydi, axloqsiz insonlar boshqaruvni egallaydi, xalqning butun borlig‘i ular qo‘liga topshiriladi, ko‘rilgan zararlar va boshdan o‘tkazilgan xiyonatlar unutiladi.
📚 "Musulmonlarning tanazzuli... Dunyo nimalarni yoʻqotdi?" kitobidan
Аллоҳ ўз каломида айтибдур.
"У сизлар ором олишингиз учун кечани ва касбу кор, сайру саёҳат қилишингиз учун очиқ-ёруғ бўлган кундузни яратиб қўйган зотдир"
Юнус сураси 67-оят.
"Кечани ўз қоронғуси билан барча нарсани яшириб турадиган либос қилдик"
Набаъ сураси 10-оят.
Ота-боболаримиз аср намозидан сўнг дўконларини ёпар, шу кунги берилган ризқга қаноат қилар, шомдан олдин таомланар, хуфтон намозини ўқиб ухлар ва ўз вақтида бомдод намозига турар эдилар. Шунда жисмлари дам олиб, асаблари жойида бўлар эди.
Бугун эса кеч 11 да овқатланамиз, 1 да ухлаймиз ва 9 да турамиз. Берилган ризққа қаноат қилмасдан, сунъий ёруғлик яратиб, кечаси билан хам ишлаб чиқамиз.
Аллоҳнинг кўрсатган йўлини ўзгартирдик. Натижада Аллоҳ бизни саломатлигимизни беморликка ва роҳатланишимиз ўрнини чарчоққа алмаштириб қўйди.
Кўпчилик кам ҳаракат қилишни, ишламасдан пул топишни ҳохлашади ва яна шу билан бирга соғлом бўлишни орзу қиладилар.
Одамлар ўзларига қулайлик яратиш учун борган сари комфортга шўнғиб кетади ва янги қиммат бренд машина ва квартира орзу қилиб, кредит олишни ўйлашади.
Уйғонганлар эса марказлашган тизимлардан яъни шаҳарлардан воз кечиб, тоғу-тошларда, қишлоқларда мустақил уй хўжаликлари қуришга ўтмоқдалар.
Улар озиқ-овқат ва сувни кимдандир кутмай, чет қишлоқларда яратишмоқда, чунки тизим чайқалганда, қочишга кеч бўлади.
Улар, яъни уйғонганлар, шаҳарда бундай адолатсизликлар учраб турганда ҳимоя бўлмаслигини, озиқ-овқат ва сув ўзларига тегишли эмаслигини англаб етганлар.
Агар мустақил таъминот ҳақида ўйламасангиз, тирик қолиш учун навбатда турадиганлар қаторида бўласиз. Буни тушунганлар эса шаҳарда эмас, балки шаҳар ташқарисида кузатишади.
Улар бизга қулайликни сотишди, аммо бу қулайликлар назоратга айланди. Биз сунъий овқат еймиз, симптомларни дори билан даволаймиз ва буни тараққиёт деб атаймиз, аммо бу дастурлашдир.
Биз эркинликни эмас, ҳисоб-китобларни сотиб олаётганимизни унутмаслигимиз керак.
Одамларга тинчлик керак, тинчлик эса техника билан эмас, адолат билан келади.
Ҳозирча ҳотиржамлик шаҳардан, яъни адолатсизликлардан йироқда табиат қўйнидадир.
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Бир куни инглиз ёзувчиси (асли касби шифокор) Артур Конан Дойл Парижга келди. Вокзалда унга қатъий дадиллик билан такси ҳайдовчиси яқинлашди, жимгина унинг чамаданини олди, багажникга солди ва фақат рулга ўтиргандан сўнг, ўгирилиб, сўради:
— Хўш, сизни қаерга олиб борай, месье Конан Дойл?
— Нима, сиз мени таниясизми? — деб хушчақчақ ҳайрат чидаи ёзувчи.
— Биринчи марта кўряпман, — деб тан олди ҳайдовчи.
— Қандай қилиб ким эканимни билдингиз унда?
— Сиз тасвирлаган дедуктив усулдан фойдаландим, — деди такси ҳайдовчиси ғурур билан. — Биринчидан, газеталарда Артур Конан Дойл икки ҳафтадан буён бизда, француз Ривьерасида дам олаётганини ўқиб қолдим. Иккинчидан, сиз тушган поезд Марсель поезди эканини ўзимча қайд қилдим. Кейин эса сизда фақат Ўрта ер денгизи соҳилида камида ўн кун дам олганда пайдо бўладиган қорайганлик белгиси борлигини кўрдим. Ўнг қўлингизнинг ўрта бармоғида ювилмайдиган сиёҳ доғи бор эканлигидан сиз ёзувчи деган хулосага келдим. Ўзингизни тутишингиздан шифокор эканлигингиз, кийимларингизнинг тикилиши эса лондонча экани кўриниб турибди. Шундай қилиб, барча кузатишларимни бирлаштириб, ўзимга шундай дедим: мана у, Конан Дойл — буюк терговчи Шерлок Холмснинг машҳур яратувчиси!
Такси ҳайдовчисининг тушунтиришларини эшитиб, ёзувчи ҳайратга тушди.
— Ҳа, сиз ўзингиз деярли Шерлок Холмссиз! — деб жўшқин чақирди у, — шунчалик арзимас тафсилотлар бўйича бундай хулоса чиқара олдингиз-ку!
— Шунақаси-да, — деб бирдан иккиланди ҳайдовчи. — Лекин мен яна бир кичик тафсилотни ҳам пайқадим.
— Қайсисини?!
— Чамадонингизга ёпиштирилган ёрлиқни. Унда сизнинг исм ва фамилияингиз йирик ҳарфлар билан ёзилган эди!
🌾 @Hikmatlar _ Hikmat mo‘minning yo‘qotganidir, qayerda topsa olishga haqli...
Eng zoʻr qobiliyat oʻzini oʻzgartirish qobiliyati.
Eng zoʻr ustoz seni oʻzgartirgan ustoz.
Eng zoʻr kitob seni oʻzgartirgan kitob.
📚 Sizni qaysi kitob oʻzgartirgan deb oʻylaysiz?
Behalovat, notinch xonadonda tug‘ilib-o‘sgan bo‘lsangiz signal tugmangiz har doim yonib turadi. Har lahza ko‘ngilsizlik ro‘y beradi, har on bir asabiy taranglik chiqadi, har mavhumlik noxushlik keltiradi deya o‘ylashdan zehningizni qutqarolmaysiz.
Mutaassil faol bo‘lgan rejim sokinlikni ko‘tarolmaydi. Ohistalikka toqat qilolmaydi. Jimjitlikka chidolmaydi. Ohistalik, sokinlik, jimjitlik bunday kishilar uchun yo g‘azablanish, yo boshqaruv ostiga olinish yoxud bo‘rondan oldingi sukunat o‘laroq qabul qilinadi...
Behalovat xonadonda tug‘ilib o‘sgan bo‘lsangiz biroz sovuqqonlik bilan sabr qilishga, bo‘shliq va sukunatga qarashga harakat qiling. Ularda halovat va xotirjamlik bor.
"Zehn tuzoqlari" _ eʼtirof...